.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 30714/2023
03.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Danijel Kostić i Slavoljub Stanković, advokati iz ..., protiv tuženog Grada Pirota, čiji je zakonski zastupnik Gradsko pravobranilaštvo Grada Pirota, radi naknade za faktičku eksproprijaciju, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 651/2023 od 10.10.2023. godine, u sednici održanoj 03.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 651/2023 od 10.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 651/2023 od 10.10.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pirotu P 180/22 od 18.04.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime faktičke eksproprijacije nepokretnosti na delu kp. br. .. za KO ... ukupne površine 135 m2 isplati 13.770,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.04.2023. godine do isplate. Stavom drugim izreke, konstatovano je da će ova odluka biti pravni osnov za brisanje upisa prava svojine tužioca na eksproprisanom delu katastarske parcele i osnov za upis prava svojine tuženog u javne knjige. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 105.948,48 dinara.
Presudom Višeg suda u Pirotu Gž 651/2023 od 10.10.2023. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je potvrđena, a žalba tuženog odbijena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za troškove drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) Zakona o parničnom postupku u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Obrazloženje pobijanih presuda je u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u slučaju faktičke eksproprijacije koja nastaje kada se na zemljištu grade objekti od javnog interesa i kada ne postoji rešenje o izuzimanju iz poseda i isplati naknade odnosno rešenje o eksproprijaciji. Kod utvrđenja da je u konkretnom slučaju deo katastarske parcele tužioca zauzet radi izgradnje puta, koji drži i koristi tuženi, da je tužiocu u ovoj parnici dosuđena naknada u visini tržišne vrednosti za izuzeto zemljište, ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Pravnosnažne sudske odluke različite sadržine, dostavljene uz reviziju ne ukazuju na drugačiji pravni stav u pogledu prava na sudsku zaštitu, niti na drugačiju primenu materijalnog prava, jer pravilna primena prava u ovoj vrsti sporova, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Tuženi ukazuje na različite stavove u pogledu stvarne nadležnosti suda, što bi imalo značaj bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 4. ZPP. Međutim, to nije zakonom propisan razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi radi isplate naknade podneta je 27.01.2022. godine, vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara. Tužilac je na ročištu za glavnu raspravu održanom 18.04.2023. godine preinačio tužbu i kao vrednost predmeta spora označio iznos od 13.770,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
