U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Branimir Čekić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2629/23 od 28.09.2023. godine, u sednici održanoj 09.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2629/23 od 28.09.2023. godine u delu kojim je potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 493/2021 od 27.06.2023. godine u obavezujućem delu stava četvrtog izreke u odnosu na tužioca AA.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2629/23 od 28.09.2023. godine u delu kojim potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 493/2021 od 27.06.2023. godine u obavezujućem delu stava četvrtog izreke u odnosu na tužioce BB i VV.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 493/2021 od 27.06.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je pravo javne svojine tuženog na nepokretnostima upisanim u LN br. .. KO Novi Sad III i to: na kp.br. .. površine 1938 m2, ostalo građevinsko zemljište u svojini sa obimom udela 193500/193800, na kp.br. .. površine 54 m2, ostalo građevinsko zemljište u svojini sa obimom udela 52/54 i na kp.br. .. površine 29 m2, ostalo građevinsko zemljište u svojini sa obimom udela 1/1. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim su tužioci tražili da se utvrdi pravo javne svojine tuženog na kp.br. .. preko udela 193500/193800 i na kp.br. .. preko udela 52/54, a do traženog udela od 1/1. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da su dužni da priznaju i trpe da se na osnovu ove presude izvrši katastarski prenos prava svojine sa tužilaca na tuženog i to: tužilac AA da trpi prenos na 96750/193800 idealna dela na kp.br. .., na 26/54 idealna dela na kp.br. .. i na ½ idealna dela na kp.br. .., a tužioci BB i VV da trpe prenos na po 48375/193800 idealna dela na kp.br. .., na po 13/54 idealna dela na kp.br. .. i i na po ¼ idealna dela na kp.br. .. . Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu AA isplati 8.514.475,20 dinara, a tužiocima BB i VV po 4.257.237,60 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev tužilaca u delu kojim su tražili da se tuženi obaveže da im isplati i to: tužiocu AA preko dosuđenih 8.514.475,20 dinara do traženih 8.535.592,45 dinara, a tužiocima BB i VV preko dosuđenih po 4.257.237,60 dinara do traženih po 4.267.796,22 dinara, sa kamatom od presuđenja do isplate. Stavom petim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima na ime naknade za pribavljanje izvoda iz lista nepokretnosti za katastarske parcele, koje su predmet ovog parničnog postupka, isplati po 540,00 dinara, a odbijen je zahtev tužilaca za isplatu preko dosuđenih po 540,00 dinara do traženih po 625,00 dinara. Stavom šestim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka od 1.062.144,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2629/23 od 28.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba (tuženog) i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (stava prvog izreke u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u obavezujućem delu stava četvrtog izreke), tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija tuženog delimično nije osnovana (u odnosu na tužioca AA), a delimično nije dozvoljena (u odnosu na tužioce BB i VV).

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA suvlasnik sa obimom udela od ½ idealna dela, a tužioci BB i VV su suvlasnici sa obimom udela od po ¼ na nepokretnostima upisanim u LN br. .. KO Novi Sad III i to: kp.br. .. površine 1938 m2, kp.br. .. površine 54 m2 i kp.br. .. površine 29 m2, upisane u katastru kao ulica ... . Predmetne parcele su nastale od nekada jedinstvene parcele .. KO Novi Sad III. Parcelacija je izvršena na osnovu Urbanističkog projekta parcelacije i preparcelacije br. 1333/2005. Osnov za izradu projekta parcelacije bio je Detaljni urbanistički plan „Mali Beograd – Veliki rit“ („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 13/95 i 17/2003) koji više nije na snazi. Predmetne parcele su trenutno obuhvaćene Planom detaljne regulacije Mali Beograd – Veliki rit u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 53/16), prema kome kp.br. .. celom svojom površinom, a kp.br. .. i kp.br. .. delom su predviđene za površinu javne namene – regulaciju ulice. Katastarska parcela br. .. ušla je u sastav ulice ... u Novom Sadu u površini od 1935 m2 (odnosno 99,85% površine navedene parcele) i u prirodi predstavlja javnu i saobraćajnu površinu – ulicu ..., dok preostalih 3 m2 nije privedeno nameni i predstavlja zemljište pod objektom. Kp.br. .. ušla je u sastav ulice ... u površini od 52 m2 (odnosno 96,30% površine navedene parcele) i u prirodi predstavlja javnu i saobraćajnu površinu – ulicu ..., dok preostalih 2 m2 nije privedeno nameni i predstavlja zemljište pod objektom. Kp.br. .. je u celosti ušla u sastav ulice ... u Novom Sadu i celom svojom površinom od 29 m2 u prirodi predstavlja javnu i saobraćajnu površinu. Sve tri parcele su kompletno opremljene komunalnom infrastrukturom – vodnom, elektroenergetskom, gasnom i telekomunikacionom infrastrukturom, dok je saobraćajna površina izgrađena od asfaltnog zastora. Tužiocima, niti njihovim pravnim prethodnicima nije isplaćena naknada za predmetne parcele niti je sproveden postupak eksproprijacije. Prema proceni Poreske uprave tržišna vrednost predmetnih parcela je 5.908,68 dinara/m2. Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke utvrđeno je da je tržišna vrednost predmetnih parcela iznosi 8.446,90 dinara/m2.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u smislu odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda usvojili tužbeni zahtev tužilaca, utvrdili da je tuženi stekao pravo javne svojine na predmetnim parcelama i tuženog obavezali da tužiocima isplati novčanu naknadu za predmetne katastarske parcelu u obimu koji je priveden nameni (sve bliže navedeno u izreci prvostepene presude) ocenivši da se tužioci ne mogu koristiti svojim svojinskim ovlašćenjem na navedenim katastarskim parcelama zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta.

Neosnovani su navodi i razlozi revizije tuženog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije, propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1), da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2). Saglasno navedenom, dozvoljeno oduzimanje prava svojine koje ne predstavlja povredu prava na imovinu postoji samo kada su kumulativno ispunjena dva uslova: da je učinjeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može da bude niža od tržišne.

Odredbom člana 2. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/2009... 145/2014), koji je bio snazi u vreme usvajanja Plana detaljne regulacije Mali Beograd – Veliki rit u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 53/16), propisano je da je površina javne namene prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina, za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i drugo).

Odredbom člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/11... 105/2014), propisano je da se dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su, kao takve, određene zakonom (javni putevi, javne pruge, most i tunel na javnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi, javni parkovi, granični prelazi i drugo), a stavom 10. istog člana, dobra u opštoj upotrebi su u svojini Republike Srbije, izuzev puteva drugog reda koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, kao i izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica (koji nisu deo autoputa ili državnog puta prvog i drugog reda) i trgova i javnih površina koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.

U konkretnom slučaju predmetno zemljište, označeno kao kp.br. .., kp.br. .. i kp.br. .. upisane u LN br. .. KO Novi Sad III na kojoj su tužioci suvlasnici i to: tužilac AA na ½ idealna dela, a tužioci BB i VV na po ¼ idealna dela, planskim aktom je predviđeno za javnu površinu – ulicu, koju koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj i u prirodi jeste ulica koja ima svoj naziv – ulica ... (pri čemu su ušle u sastav navedene ulice i to: kp.br. .. u površini od 1935 m2, odnosno 99,85% površine, kp.br. .. u površini od 52 m2, odnosno 96,30% površine i kp.br. .. u površini od 29 m2 u celosti). U situaciji kada zemljište planskim aktom jedinice lokalne samouprave bude određeno za ulicu i privedeno planskoj nameni u skladu sa planskim aktom, to zemljište od tog momenta po sili zakona postaje sredstvo u javnoj svojini. Shodno tome, jedinica lokalne samouprave ima obavezu da za zemljište koje je postalo sredstvo javne svojine tužiocima isplati odgovarajuću naknadu i upiše u javne knjige svoje pravo svojine na istom.

Imajući u vidu činjenicu da je predmetno zemljište faktički privedeno nameni predviđenoj planskim aktom, s obzirom na to da se koristi kao ulica – javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja (član 2. tačka 2. Zakona o putevima) i na taj način izvršena je tzv. faktička eksproprijacija, koja i nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni i drugi objekti u javnom interesu, iako ne postoji rešenje o eksproprijaciji zemljišta, odnosno njegovom izuzimanju iz poseda, to je po oceni Vrhovnog suda pravilan zaključak nižestepenih sudova da, kada je zemljište faktički privedeno nameni u skladu sa planskim aktom i po sili zakona postalo javna svojina, tužilac kao korisnik tog zemljišta ne može trpeti štetne posledice zato što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o eksproprijaciji koje bi bilo osnov za isplatu novčane naknade. Tužiocu je time povređeno pravo na imovinu, pa zato ima pravo na traženu naknadu za faktički oduzetu imovinu u visini tržišne vrednosti zemljišta. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tuženog obavezali da tužiocu AA isplati novčanu naknadu zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta (u visini odmrenoj prema tržišnoj vrednosti utvrđenoj na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka), shodno članu 42. Zakona o eksproprijaciji.

Kako je utvrđeno da se predmetne katastarske parcele koriste kao ulica, tuženi je odgovoran i pasivno legitimisan u ovoj parnici na osnovu člana 10. stav 2. i 7. Zakona o javnoj svojini, jer su ulice javno dobro u opštoj upotrebi i u svojini su jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze. Zbog toga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Sud je cenio i ostale navode revizije, ali nalazi da isti nisu od posebnog značaja za donošenje drugačije odluke.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije (u delu kojim potvrđena prvostepena presuda u obavezujućem delu stava četvrtog izreke u odnosu na tužioce BB i VV), u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 18.10.2021. godine, a podneskom od 20.10.2022. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno. S obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pobijana vrednost spora u odnosu na tužioce BB i VV iznosi po 4.257.237,60 dinara, što prema kursu na dan podnošnja tužbe od 1 evro – 117,5618 dinara predstavlja protivvrednost od po 36.212,76 evra. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (1 evro = 117,2955 dinara), predstavljaju dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković