Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ružica Filipović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Osnovni sud u Vranju, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2804/18 od 25.12.2018. godine, u sednici veća održanoj 25.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2804/18 od 25.12.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2804/18 od 25.12.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 41/18 od 17.04.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati na ime razlike zarade i naknade zarade od 07.07.2000. godine do 30.06.2003. godine iznos od 51.739,98 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.02.2004. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke je obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu I 403/05 isplati na ime regresa za 2001. godinu iznos od 10.628,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.02.2004. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke je obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu I 403/05 isplati na ime regresa za 2002. godinu iznos od 16.056,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.02.2004. godine pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke je obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu I 403/05 isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 17.874,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.03.2004. godine pa do konačne isplate. Stavom petim izreke je obavezana tužena da tužilji na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazavanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu I 403/05 isplati na ime troškova izvršenja po rešenju Osnovnog suda u Vranju I 403/05 od 10.03.2005. godine u iznosu od 6.297,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.03.2005. godine pa do konačne isplate, a stavom šestim izreke je obavezana tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Viši sud u Vranju je presudom Gž 2804/18 od 25.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, stavu petom izreke u pogledu glavnog potraživanja na ime troškova izvršenja u iznosu od 6.297,00 dinara i u stavu šestom izreke. Stavom drugim izreke je preinačio prvostepenu presudu u stavu petom izreke i u pogledu odluke o kamati na troškove izvršnog postupka tako što je obavezao tuženu da tužilji na troškove izvršnog postupka u dosuđenom iznosu plati zakonsku zateznu kamatu počev od 19.01.2018. godine kao dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate, dok je odbio zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate po ovom osnovu za period do 18.01.2018. godine kao neosnovan, a stavom trećim izreke je odbio zahteve parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tužene.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijana presuda usklađena je sa pravnim stavovima o odgovornosti države za obaveze preduzeća sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom i rad njenih organa koji su dužni da preduzmu sve neophodne mere radi izvršenja pravnosnažne sudske odluke, kao i obavezi da u slučaju neizvršenja u razumnom roku nadoknadi štetu u visini novčanog potraživanja dosuđenog izvršnom presudom zajedno sa parničnim troškovima i troškovima izvršnog postupka, izraženim u praksi Evropskog suda za ljudska prava (presude u predmetu Marinković i drugi protiv Srbije; predmetu Kačapor i drugi protiv Srbije i drugim) i praksi Ustavnog suda (odluke Už 7547/2015 od 26.10.2017. godine; Už 3742/2015 od 26.10.2017. godine i druge).

Stoga, bez obzira na sudske odluke priložene uz reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse.

Takođe, nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji ni radi novog tumačenja prava - odredbe člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku o objektivnoj odgovornosti tužene države za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, članova 155. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima o umanjenju imovine (običnoj šteti) i odgovornosti tužene za nezakonit i nepravilan rad njenih organa, te odredbi člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 58. Ustava Republike Srbije kojima je svakom garantovano pravo na imovinu.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrenosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda (u postupku u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena.

Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odluka o zahtevu tužilje za naknadu troškova postupka, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, jer po oceni Vrhovnog kasacionog suda, troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić