Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3085/2021
22.03.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Stevan Vignjević, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, obojica iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vladimir Kopanja, advokat iz ..., i GG iz ..., čiji je punomoćnik Milorad Guzina, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 303/21 od 18.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 22.03.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 303/21 od 18.02.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 303/21 od 18.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 303/21 od 18.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 9153/17 od 24.06.2020. godine, ispravljena rešenjem toga suda P 9153/17 od 25.12.2020. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje prava službenosti kolskog i pešačkog prolaza, kao suvlasnika povlasnih parcela kp br. .../... i kp br. .../... KO ..., i svih njihovih pravnih sledbenika, u širini od 2,5m, preko parcela tuženih kp br. .../... i kp br. ... KO ..., kao poslužnih dobra, i to najkraćim putem preko donjeg dela parcela kp br. .../... i kp br. ..., ka najbližem javnom putu u ulici ... u ..., što su tuženi i njihovi pravni sledbenici dužni da priznaju i trpe, te da se izvrši uknjižba navedenog prava službenosti prolaza u nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti, te tužioci obavezani da tuženima BB i VV na ime troškova postupka isplate iznos od 467.080,00 dinara sa zakosnkom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, a tuženom GG iznos od 238.500,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju su blagovremeno izjavili tužioci, iz čije sadržine proizlazi da istu pobijaju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...18/20, u daljem tekstu: ZPP).

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za utvrđenje prava službenosti kolskog i pešačkog prolaza u korist parcela tužilaca, kao povlasnih dobra, preko parcela tuženih, kao poslužnog dobra, tako što je isti odbijen, u činjenično-pravnoj situaciji da su tužioci kao imaoci jedinstvene parcele kućnog placa koja je imala prilaz putu, istu podelili i ćerki poklonili parcelu do puta, preko koje imaju nesmetan pešački prilaz porodičnoj kući, tužioci su svojim postupanjem došli u situaciju da njihove parcele ostanu bez kolskog izlaska na put, zbog čega nemaju pravo da zahtevaju konstituisanje prava službenosti prolaza preko parcela trećih lica u smislu člana 49, 50. i 53. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, čak ni u situaciji kada mogućnost kolskog prilaza preko parcela nastalih deobom jedinstvene parcele iziskuje određena ulaganja. Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, kao i navode iznete u reviziji, te da je pobijanom presudom drugostepeni sud odlučio primenom odgovarajućeg materijalnog prava prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se u postupku po reviziji ne može osporavati i da je institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja podneta je 20.11.2017. godine, a vrednost spora označena u tužbi je 100.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić