U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Biljana R. Zarić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, koga zastupa Gradski javni pravobranilac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž broj 9167/15 od 30.06.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 30.05.2018.godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž broj 9167/15 od 30.06.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu Gž broj 9167/15 od 30.06.2017. godine tako što se žalba tuženog izjavljena protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. broj 28074/13 od 02.06.2015. godine ODBIJA kao neosnovana, a prvostepena presuda POTVRĐUJE u prvom i trećem stavu izreke.

NALAŽE SE tuženom Gradu Beogradu da tužilji AA iz ... naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 72.900,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema prepisa presude pod pretnjom izvršenja.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. broj 28074/13 od 02.06.2015. godine, prvim stavom izreke usvojen je tužbeni zahtev i naloženo je tuženom da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati: za pretrpljene fizičke bolove iznos od 50.000,00 dinara i pretrpljeni strah iznos od 80.000,00 dinara, ukupno 130.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Drugim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa za pretrpljene fizičke bolove od još 100.000,00 dinara i za pretrpljeni strah za iznos od još 20.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Trećim stavom izreke naloženo je tuženom da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 93.800,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž broj 9167/15 od 30.06.2017. godine, prvim stavom izreke preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. broj 28074/13 od 02.06.2015. godine u prvom stavu izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se naloži tuženom da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove isplati iznos od 50.000,00 dinara i pretrpljeni strah 80.000,00 dinara, ukupno 130.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja prvostepene presude. Drugim stavom izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u trećem stavu izreke prvostepene presude (u izreci greškom napisano drugom stavu izreke) i naloženo je tužilji da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 45.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), ističući da je zbog pogrešnog tumačenja u drugostepenoj presudi odstupljeno od do sada usvojene jedinstvene sudske prakse.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u pravnosnažno okončanom postupku tužilja je dana 07.04.2010. godine zadobila lake telesne povrede u predelu leve nadkolenice nastale od ujeda psa, koji nema vlasnika, usled čega se obratila lekaru i primila propisanu terapiju. Zbog zadobijene povrede trpela je psihičke i fizičke bolove, a intenzitet i dužina trajanja pretrpljenih fizičkih bolova utvrđeni su veštačenjem preko veštaka medicinske struke. Dana 06.04.2013. godine tužilja je podnela tuženom predlog za mirno rešenje spora saglasno članu 193. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-odluka US i 74/13) koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom člana 154. stav 1. i 155. i 384. Zakona o obligacionim odnosima, člana 46. Zakona o veterinarstvu i člana 2., 3. i 8. Zakona o komunalnim delatnostima u vezi sa Odlukom o određivanju komunalnih delatnosti, ocenivši prthodno da je prigovor zastarelosti potraživanja neosnovan, jer se tužilja obraćala tuženom sa zahtevom za mirno rešenje spora, delimično usvojio tužbeni zahtev i naložio tuženom da tužilji naknadi nematerijanu štetu za pretrpljene fizičke bolove u iznosu od 50.000,00 dinara i strah u iznosu od 80.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Po oceni Višeg suda u Beogradu, na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je prigovor zastarelosti potraživanja ocenio neosnovanim. Pravo zahtevati naknadu štete prema odredbama člana 376. stav 1. i 2. zastareva u roku od tri godine od dana saznanja za štetu i učinioca, a u svakom slučaju za pet godina od kada je šteta nastala. Odredbom člana 391. ZOO propisano je da za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dužnika da pismeno ili usmeno obavezu ispuni.

S obzirom da je tužilja za štetu saznala 07.04.2010. godine, a da je tužbu za naknadu štete podnela 05.06.2013. godine po oceni drugostepenog suda istekao je subjektivni rok od tri godine od dana saznanja za štetu i učinioca, pa je prestalo pravo tužilje zahtevati štetu u smislu člana 360. stav 1. ZOO. Okolnost da se tužilja dana 06.04.2013. godine obratila tuženom predlogom za mirno rešenje spora prema oceni drugostepenog suda nije od uticaja na prekid roka zastarelosti.

Osnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i odstupio od ustaljene sudske prakse u pogledu primene člana 193. ZPP važećeg u vreme podnošenja tužbe 07.06.2013. godine („Službeni glsnik RS“ broj 72/11, 49/13-odluka US i 74/13-US) kojim je propisano da je lice koje namerava da podnese tužbu protiv Republike Srbije, dužno da pre podnošenja tužbe Republičkom javnom prvobranilaštvu dostavi predlog za mirno rešavanje spora, osim ako je posebnim propisom predviđen rok za podnošenje tužbe. Predlog za mirno rešenje spora mora da sadrži sve podatke iz člana 192. ovog zakona.

Podnošenjem predloga iz stava 1. ovog člana nastaje zastoj roka zastarelosti u trajanju od 60 dana. Ako u roku iz stava 2. ovog člana Republički javni pravobranilac ne odgovori na predlog, smatra se da predlog nije prihvaćen i u tom slučaju lice iz stava 1. ovog člana može da podnese tužbu nadležnom sudu. Sud će da odbaci tužbu kao nedozvoljenu, ako nije podnet predlog iz stava 1. ovog člana, odnosno ako nije protekao rok iz stava 2. ovog člana. Sporazum postignut između Republičkog javnog pravobranioca i lica iz stava 1. ovog člana ima snagu izvršne isprave.

Odredbe stava 1. do 5. ovog člana shodno se primenjuju u slučaju podnošenja tužbe protiv jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kada se predlog za mirno rešenje spora podnosi nadležnom pravobranilaštvu, odnosno ovlašćenom zastupniku jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Saglasno odredbama člana 193. stav 1. i 6. ZPP, tužilja je predlog za mirno rešavanje spora podnela Gradskom javnom pravobranilaštvu dana 06.04.2013. godine, a po proteku roka iz stava 2. i 3. ovog člana, pošto Gradski pravobranilac nije odgovorio na predlog, tužbu za naknadu štete podnela je dana 07.06.2013. godine.

Suprotno zaključku drugostepenog suda podnošenjem predloga za mirno rešavanje spora i tužbe po proteku roka od 60 dana u kojem je došlo do zastoja zastarelosti tužilja je ispunila uslove za dozvoljenost tužbe propisane članom 193. stav 1., 2. i 4. tada važećeg ZPP.

Stoga je pogrešan zaključak drugostepenog suda da podnošenje zahteva tužilje za mirno rešenje spora nije od uticaja na ocenu prigovora zastarelosti potraživanja u smislu člana 391. ZOO, jer je ono dovelo do zastoja zastarevanja u trajanju od 60 dana od podnošenja predloga.

S obzirom na sve do sada izloženo radi pravilnog tumačenja ranije važeće odredbe člana 193. ZPP u vezi člana 391. ZOO i ujednačavanja sudske prakse, po oceni Vrhovnog kasacionog suda revizija je u konkretnom slučaju u smislu člana 404. ZPP izuzetno dozvoljena.

S obzirom na datum nastanka štetnog događaja 07.04.2010. godine, da se zastarelost potraživanja naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah računaju od momenta prestanka fizičkih bolova i straha i datum podnošenja predloga za mirno rešenje spora nadležnom pravobranilaštvu dana 06.04.2013. godine osnovani su revizijski navodi tužilje da je prigovor zastarelosti primenom člana 376. stav 1. i 2. ZOO u vezi sa članom 360. istog zakona pogrešno ocenjen kao osnovan.

Tužilja je trpela fizičke bolove srednjeg intenziteta u trajanju od tri dana a slabijeg intenziteta u trajanju od 10 dana. Primarni strah jakog intenziteta trpela je minut do dva, sekundarni strah srednjeg intenziteta trpela je dve nedelje, koliko je trpela i strah slabog intenziteta. Imajući u vidu dužinu trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i straha, datum podnošenja predloga za mirno rešenje spora i datum podnošenja tužbe u ovom postupku, tužba je podneta prvostepenom sudu po proteku roka od 60 dana u okviru koga je došlo do zastoja zastarelosti potraživanja, a pre isteka roka zastarelosti propisanog članom 376. stav 1. ZOO.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo odredbe člana 154. stav 1., 155. i 184. ZOO, člana 46. Zakona o veterinarstvu i člana 2., 3. i 8. Zakona o komunalnim delatnostima i Odluke o određivanju komunalnih delatnosti („Službeni list Grada Beograda“ broj 14/98).

Odredbom člana 46. Zakona o veterinarstvu predviđeno je da lokalna samouprava na svojoj teritoriji organizuje ZOO higijensku službu koja između ostalog obavlja i poslove hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja u prihvatilištu za životinje.

Ova služba spada u službe komunalne delatnosti pa tuženi kao pravno lice koje organizuje ovu komunalnu delatnost u smislu člana 184. ZOO odgovara za štetu, ako bez opravdanog razloga obustavi ili neredovno vrši ove usluge.

Odlukom o određivanju komunalnih delatnosti („Službeni list Grada Beograda“ broj 14/98) grad je delatnost hvatanja, uklanjanja i uništavanja pasa i mačaka lutalica, sakupljanje životinjskih leševa sa javnih površina predvideo kao komunalnu delatnost koja je organizovana tako što je vršenje ovih poslova povereno Veterinarskoj stanici Beograd, što međutim, grad ne oslobađa odgovornosti za naknadu štete, ukoliko organizacija kojoj je povereno vršenje ovih poslova ove poslove neredovno obavlja ili ih uopšte ne obavlja.

Stoga je pravilan zaključak prvostepenog suda da je tuženi Grad Beograd pasivno legitimisan u ovoj parnici.

Intenzitet i dužina trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i straha u smislu člana 200. ZOO opravdavaju dosuđivanje naknade u iznosima koje je odmerio prvostepeni sud, koji nisu protivno cilju zbog kojih je ova naknada ustanovljena zakonom. Dosuđena naknada je satisfakcija koja će tužilji omogućiti da pribavljanjem određenih duhovnih ili materijalnih dobara ublaži duševne patnje koje su posledica štetnog događaja.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 404. stav 1. ZPP, doneo odluku kao u prvom stavu izreke presude, a primenom člana 416. stav 2. kao u drugom stavu izreke presude.

Troškovi prvostepenog postupka pravilno su obračunati primenom čl. 153., 154. i 163. stav 2. ZPP, primenom Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokat i Taksene tarife.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi sa čl. 153., 154. i 163. stav 2. ZPP. Visina troškova obračunata je primenom Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advoakta i Taksene tarife (tarifni broj 2 tačka 11). Dosuđeni troškovi odnose se na ime sastava revizije u iznosu od 18.000,00 dinara i taksa na reviziju u iznosu od 54.900,00 dinara.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić