.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3091/2022
16.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Branka Stanića i Ivane Rađenović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Operator distributivnog sistema ESP Distribucija DOO Beograd – Ogranak Elektrodistribucija Kragujevac, kog zastupa punomoćnik Jovanka Vlajković, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., kog zastupa punomoćnik Miloš Stevović, advokat iz ..., radi naknade štete, vrednost predmeta spora 179.049,85 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1140/21 od 27.05.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 16.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1140/21 od 27.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 1379/15 od 29.01.2019. godine obavezan je tuženi da tužiocu plati po osnovu neovlašćenog korišćenja električne energije iznos od 179.049,85 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.03.2015. godine do konačne isplate. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 1140/21 od 27.05.2021. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, po osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi novog tumačenja prava.
Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku.
Prema razlozima pobijane drugostepene presude, na osnovu utvrđene činjenice da je tuženi neovlašćeno koristio električnu energiju i utvrđene vrednosti utrošene električne energije njenim neovlašćenim korišćenjem od strane veštaka elektrostruke, tužiocu je dosuđen iznos od 179.049,85 dinara na ime naknade za neovlašćeno korišćenje električne energije. Taj iznos predstavlja razliku između utvrđene vrednosti neovlašćeno utrošene električne energije i iznosa imovinskopravnog zahteva koji je tužiocu dosuđen u krivičnom postupku vođenom protiv ovde tuženog, okončanog presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 1494/12 od 23.10.2014. godine.
Razlozi na kojima je zasnovana primena materijalnog prava u pobijanoj drugostepenoj presudi ne upućuju na potrebu novog tumačenja prava o navedenom pravnom pitanju. Dosuđivanjem imovinskopravnog zahteva oštećenom u krivičnom postupku ne iscrpljuje se njegovo pravo na potpuno obeštećenje u parničnom postupku. Biće krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika podrazumeva pribavljanje protivpravne imovinske koristi. Kada se protivpravna imovinska korist pribavlja neovlašćenim korišćenjem električne energije, tada se saglasno odredbi člana 42. Uredbe o uslovima isporuke snabdevanja električnom energijom vrednost neovlašćenog korišćenja električne energije obračunava za period od godinu dana od dana kontrole. Na taj način se ne menja biće krivičnog dela jer krivično delo krađe postoji u svakom slučaju pribavljanja protivpravne imovinske koristi, bez obzira na njen iznos, i nema smetnje da se iznos te imovinske koristi utvrdi u parničnom postupku.
Kako ne postoje ni drugi razlozi koje odredba člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku zahteva da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. Zakona parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u postupku o sporovima male vrednosti, nije dozvoljna revizija. Sporovima male vrednosti, shodno odredbi člana 468. stav 1. Zakona parničnom postupku, smatraju se sporovima u kojma se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Vrednost predmeta spora u predmetnom postupku iznosi 179.049,85 dinara. Kako je prema vrednosti predmeta spora u pitanju spor male vrednosti, to revizija protiv drugostepene odluke donete u toj vrsti spora nije dozvoljena.
U skladu sa iznetim, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. Zakona parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
