U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG i DD, svi iz ..., ĐĐ, mldb. EE, mldb. ŽŽ i mldb. ZZ, svi iz ..., čiji je zakonski zastupnik otac AA, a koje sve zastupa zajednički punomoćnik advokat Pero Nedinić iz ..., protiv tuženih „Delta generale osiguranje“ iz Beograda, koga od revizije zastupa Nađa V. Samac, advokat u ... i tuženog II iz ..., čiji je punomoćnik Milan Milosavljević, advokat u ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama tuženog „Delta generale osiguranje“ iz Beograda izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu br. Gž 3541/19 od 14.11.2019. godine, u sednici veća 09.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog „Delta generale osiguranje“ iz Beograda izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu br. Gž 3541/19 od 14.11.2019. godine u drugom stavu izreke, alineja druga, kojom je preinačena presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P 1455/18 od 30.05.2019. godine i usvojen tužbeni zahtev tužilaca.

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženenog „Delta generale osiguranje“ iz Beograda, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž 3541/19 od 14.11.2019. godine u prvom stavu izreke kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi broj P 1455/18 od 30.05.2019. godine i o reviziji 11.02.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenim.

ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženog „Delta generale osiguranje“ iz Beograda izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž 3541/19 od 14.11.2019. godine, u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda i revizija 11.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Petrovcu na Mlavi je presudom broj P 1455/18 od 30.05.2019. godine obavezao tužene da solidarno isplate nematerijalnu štetu za pretrpljene psihičke bolove i patnju velikog intenziteta zbog smrti sina mldb. JJ iz ... u  iznosima od po 380.160,00 dinara, a tužiocima VV, GG, DD, ĐĐ, mldb. EE, mldb. ŽŽ i mldb. ZZ, svi iz ..., da solidarno isplate na ime nematerijalne štete u iznosima od po 200.000,00 dinara zajedno sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose počev od dana presuđenja 30.05.2019. godine pa do isplate. Drugim stavom izreke su obavezani tuženi da tužiocima AA i BB, oboje iz ... solidarno isplate na ime materijalne štete zbog smrti sina mldb. JJ za troškove sahrane iznos od 96.708,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.03.2012. godine pa do isplate, za troškove hrane i pića za sahranu i podušja iznos od 124.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.05.2017. godine pa do konačne isplate i za troškove nadgrobnog spomenika 33.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.12.2012. godine pa do isplate. Trećim stavom izreke je odbijen tužbeni zahtev tužilaca AA i BB za isplatu dela nematerijalne štete u iznosima u od po 244.563,70 dinara i tužbeni zahtev tužilaca VV, GG, DD, ĐĐ, mldb. EE, mldb ŽŽ i mldb. ZZ za iznose dela nematerijalne štete od po 14.167,30 dinara sve sa zakonskom kamatom od 30.05.2019. godine pa do isplate. Četvrtim stavom izreke je odbijen tužbeni zahtev tužilaca AA i BB za isplatu dela materijalne štete i to za troškove sahrane u iznosu do 46.977,00 dinara sa kamatom na ovaj iznos od 21.03.2012. godine, za troškove hrane i pića za sahranu i podušja u iznosu od 42.350,00 dinara sa kamatom na taj iznos od 08.05.2017. godine i za troškove nadgrobnog spomenika u iznosu od 22.000,00 dinara sa kamatom počev od 03.12.2012. godine pa do isplate. Petim stavom izreke su obavezani tuženi da solidarno plate parnične troškove u iznosu od 1.932.557,74 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Apelaconi sud u Kragujevcu je presudom broj Gž 3541/19 od 14.11.2019. godine odbio žalbu tuženih kao neosnovanu i potvrdio je presudu Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi u stavu prvom, delu stava drugog izreke kojim su tuženi obavezani da tužiocima AA i BB solidarno isplate na ime materijalene štete zbog smrti sina mldb. JJ i to za troškove sahrane u iznosu od 87.038,00 dinara sa kamatom počev od 21.03.2012. godine pa do isplate, za troškove hrane i pića za sahranu i podušja iznos od 111.960,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 08.05.2017. godine pa do isplate i za troškove nadgrobnog spomeniika 29.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.12.2012. godine pa do konačne isplate. Drugim stavim izreke je preinačio prvostepenu presudu u preostalom delu stava drugog, u stavu trećem i stavu petom – rešenje o troškovima postupka tako da je: 1) odbijen deo tužbenog zahteva tužilaca AA i BB za isplatu dela materijalne štete i to za troškove sahrane u iznosu od 9.670,00 dinara sa kamatom na taj iznos od 21.03.2012. godine, za troškove hrane i pića za sahranu i podušje u iznosu od 12.440,00 dinara sa kamatom od 08.05.2017. godine i za troškove nadgrobnog spomenika u iznosu 3.300,00 dinara sa kamatom od 03.12.2012. godine pa do isplate; 2) usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa su obavezani tuženi da tužiocima AA i BB oboje iz ... isplate nematerijalnu štetu za pretrpljene psihičke bolove i patnju velikog intenziteta zbog smrti mldb. JJ u iznosima od po 234.880,00 dinara, a tužiocima VV, GG, DD, ĐĐ, mldb. EE, mldb. ŽŽ i mldb. ZZ da isplate na ime nematerijalne štete za pretrpljene duševene bolove iznose od po 14.167,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose počev od 30.05.2019. godine pa do isplate, a odbija za iznos od po 9.679,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.05.2019. godine pa do isplate kao neosnovan za tužioce AA i BB. Trećim stavom izreke obvezani su tuženi da tužiocima plate iznos od 1.426.316,00 dinara na ime troškova spora sa zakonskom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Apelacioni sud u Kragujevcu je 11.02.2012. godine doneo dopunsko rešenje broj 126/20 kojim je obavezao tužene da tužiocima pored troškova dosuđenih stavom 2. izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3541/19 od 14.11.2019. godine na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od još 817.158,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate. Drugim stavom izreke je ispravljena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3541/19 od 14.11.2019. godine u drugom stavu izreke u delu kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka tako što se posle reči „da tužiocima....“ dodaje reč „solidarno“.

Protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda tuženi „Delta generale osiguranje“ Srbija iz Beograda je izjavio blagovremenu reviziju na osnovu člana 403. stav 1. tačka 2. i člana 404. Zakona o parničnom postupku radi pogrešne primene materijalnog prava. Protiv dopunskog rešenja Apelacionog suda u Beogradu ovaj tuženi je izjavio reviziju 29. maja 2020. godine na osnovu člana 403. stav 1. tačka 2. i člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u njenom preinačujućem delu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 1 15/2014) pa je ocenio da je u ovom delu revizija tuženog dozvoljena, ali da nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u selu ...19.03.2012. godine je došlo do saobraćajnog udesa u kojoj je maloletni JJ iz ... poginuo kao saputnik u vozilu zbog izletanja sa puta i njegovog prevrtanja. Putničko vozilo marke „...“ tip „...“ je bio u vlasništvu tuženog II iz ... a u vreme udesa je bilo osigurano kod tuženog „Delta generale osiguranje“ iz Beograda. Ovo putničko vozilo je na protivpravni način oduzeto od vlasnika pošto je bilo parkirano ispred Doma kulture u ..., a vozilo je prvi uzeo sada pokojni maloletni JJ koji je startovao motor i pokrenuo vozilo i njime izvesno vreme i upravljao, da bi došlo do zamena vozača tako da je u vreme udesa vozilom upravljao maloletni KK koji nije imao vozačku dozvolu i nije bio obučen za bezbedno upravljanje motornim vozilom. U vreme udesa u vozilu se nalazilo još petoro maloletnih lica koji su zadobili lake telesne povrede. Protiv tuženog II je vođen krivični postupak kod Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti. Tuženi II je oslobođen od optužbe da je izvršio to krivično delo. Presuda je pravnosnažna 13.07.2016. godine.

Sada pokojni mldb. JJ koji je poginuo u saobraćajnom udesu je imao 14 godina, on je sin tužilaca AA i BB, a brat ostalih tužilaca. Tuženi „Delta generale osiguranje“ je 2013. godine tužiocima AA i BB isplatio po 225.000,00 dinara kao naknadu za duševni bol zbog smrti sina a ostalim tužiocima iznose od po 150.000,00 dinara za duševni bol zbog smrti brata. Na ime troškova nadgrobnog spomenika i troškove sahrane pokojnog JJ im je isplaćen iznos od 55.000,00 dinara i 45.000,00 dinara. Ove isplate su izvršene umanjenjem od 50% zbog toga što je „Delta generale osiguranje“ procenilo da je doprinos oštećenog sada pokojnog JJ iznosio 50% zbog pristanka na vožnju sa licem bez vozačke dozvole. Tužiocima AA i BB je 2013. godine isplaćen i iznos od ukupno 200.000,00 dinara na ime školskog osiguranja za maloletnog sina pokojnog JJ. Utvrđeno je (priloženi računi i veštačenjem), da troškovi pogrebnih usluga, pogrebnog ceremonijala prema mesnim običajima i za kopanje grobnog mesta iznosi 120.885,00 dinara, a troškovi organizovanog podušja, pomena prilikom sahrane, sedmodnevna, četrdesetodnevna, šestomesečni i godišnji pomen iznose 211.750,00 dinara. Tužilac AA je 03.12.2012. godine platio naknadu za nadgrobni spomenik u iznosu od 110.000,00 dinara.

Tuženi II je kritičnog dana svoje motorno vozilo – džip dao na korišćenje svedoku LL koji ga je nakon upotrebe parkirao na istom mestu ispred Doma kulture u ..., ali nije mogao da izvadi ključeve iz kontakt brave, tako da je o tome obavestio tuženog II koji je bio u Mesnoj kancelariji u kojoj su se prikupljali potpisi u vezi političkih stranaka, na šta mu je tuženi odgovorio da će on to učiniti naknadno.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je izveo zaključak da su tuženi odgovorni za naknadu materijalne i nematerijalne štete koju tužioci potražuju pa ih je obavezao da solidarno nadoknade štetu u dosuđenim iznosima na osnovu člana 173. do 175. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Zaključio je da postoji propust dužne pažnje na strani tuženog II kao vlasnika vozila koji je u uzročno posledičnoj vezi sa oduzimanjem vozila od trećih maloletnih lica. Tuženi osiguravač je odgovoran na osnovu zaključene polise osiguranja važećom u vreme štetnog događaja. Dalje je ocenio da je doprinos maldb. pokojnog JJ iznosio 20%. Na osnovu člana 200. ZOO tužiocima je dosudio iznose kao u izreci prvostepene presude na ime naknade nematerijalne i materijalne štete pri čemu je imao u vidu i iznose koji su od strane tuženog „Delta generale osiguranje“ isplaćeni tužiocima u vansudskom postupku.

Drugostepeni sud je ocenio da je pravilna odluka o odgovornosti oba tužena, kao solidarna za štetu koju su pretrpeli i koju potražuju tužioci. Prilikom odmeravanja doprinosa nastanku štete (član 192. ZOO) sada pokojnog JJ ocenio je da njegov doprinos iznosi 30% i da tužioci imaju pravo na naknadu traženih vidova štete umanjenu srazmerno navedenom procentu doprinosa.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da se nisu stekli uslovi iz člana 177. stav 2. ZOO kojim bi se tuženi II kao imalac opasne stvari (putničkog vozila) oslobodio odgovornosti jer tuženi nisu dokazali da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica, a koju vlasnik vozila II nije mogao da predvidi i čije posledice nije mogao da izbegne ili otkloni. Revident u reviziji ponavlja žalbene navode o kojima se drugostepeni sud jasno i obrazloženo izjasnio. Naime II je mogao da predvidi da njegovo vozilo u čijoj se kontakt bravi nalazio ključ za startovanje može da izazove pažnju prolaznika što se i dogodilo jer je grupa od šest maloletnika upravo startovala vozilo dok je njegov vlasnik tuženi II sedeo u Mesnoj kancelariji, a vozilo bilo parkirano ispred. Iako ga je svedok LL obavestio o toj činjenici nakon što mu je nakon pozajmljivanja vozila parkirao vozilo, tuženi II je olako držao da vozilo neće niko pokrenuti i upotrebiti ga kao opasnu stvar. Vozilo nije bilo adekvatno obezbeđeno, a tuženi II kao njegov vlasnik nije preduzeo ništa da vozilo obezbedi i zato se revident kao njegov osiguravač neosnovano poziva na oslobođenje od odgovornosti njegovog osiguranika. Revident je odgovoran na osnovu člana 897. ZOO.

Što se tiče visine dosuđene naknade nematerijalne i materijalne štete, pravilno je drugostepeni sud pošao od obračuna visine naknade koja je pripadala svim tužiocima u vreme isplate pa je pošavši od toga da je u vreme van sudske isplate 2013. godine tužiocima AA i BB kao roditeljima pokojnog sina JJ u to vreme pripadala naknada u izosu od po 1.200.000,00 dinara a ostalim tužiocima, braći i sestrama po 600.000,00 dinara. Ovako utvrđene iznose je umanjio za iznos doprinosa pokojnog JJ od 30% tako da roditeljima pripada naknada od 840.000,00 dinara, a braći i sestrama po 420.000,00 dinara. Kako je roditeljima od strane revidenta u 2013. godini isplaćen iznos od 225.000,00 dinara šteta im je naknađena u procentu od 26,78% a preostalo je za naknadu iskazano u procentima 73,22% što od pravične naknade i u vreme presuđenja od 840.000,00 dinara roditeljima pripadaju iznosi po 615.048,00 dinara, tužiocima braći i sestrama pokojnog JJ je u 2013. godini isplaćen iznos od po 150.000,00 dinara pa im je šteta nadoknađena u procentu od 33,71% a nije nadoknađena u preostalom procentu od 64,29% što od pravične naknade u vreme presuđenja od 420.000,00 dinara iznosi po 270.000,00 dinara za svakog tužioca. Drugostepeni sud je pravilno pored dosuđenih iznosa od strane prvostepenog suda preinačio prvostepenu presudu tako što je tužiocima AA i BB dosudio još po iznos od 234.880,00 dinara, a tužiocima braći i sestrama još po 14.167,30 dinara.

Revident neosnovano pobija pravilnost presuđenja od strane drugostepenog suda u pogledu dosuđene naknade nematerijalne štete i s toga je njegova revizija ocenjena kao neosnovana te je odlučeno kao u prvom stavu izreke na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Odlučujući o revizijama tuženog koje su izjavljene na osnovu člana 404. stav 1. ZPP protiv drugostepene presude kojom je potvrđena prvostepena presuda u delu u kojem je usvojen tužbeni zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete i revizije izjavljene protiv dopunskog rešenja kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu ovog instituta jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava niti za ujednačavanjem sudske prakse uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Pobijana nižestepena presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete donete su u skladu sa usaglašenom sudskom praksom i izraženim stavovima Vrhovnog kasacionog suda po pitanju isključenja od odgovornosti imaoca opasne stvari. Što se tiče doprinosa nastanku štetnog događaja, doprinos učesnika uvek zavisi od činjenica koje su u svakom konkretnom događaju drugačije. Razlozi drugostepenog suda ne odstupaju od dosadašnje prakse Vrhovnog kasacionog suda po tom pitanju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu je podneta 21.05.2013. godine pa imajući u vidu da se vrednost predmeta spora pobijanog dela za svakog tužioca (protivsuparničari) ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Revizija tuženog nije dozvoljena ni u odnosu na dopunsko rešenje drugostepenog suda kojim je odlučeno o troškovima postupka jer revizija nikad nije dozvoljena protiv odluke kojom je odlučeno u sporednom potraživanju.

Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom i trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić