Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca E.A. iz Đ., čiji je punomoćnik I.O., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3862/2015 od 13.08.2015. godine, u sednici održanoj 09.03.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE predlog tužioca za odlučivanje o reviziji izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3862/15 od 13.08.2015. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3862/2015 od 13.08.2015. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3862/2015 od 13.08.2015. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6850/12 od 05.03.2015. godine, u stavu drugom izreke, kojim je delimično usvojen tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužiocu zbog neosnovanog lišenja slobode, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled povrede ugleda časti, slobode i prava ličnosti isplati 1.418.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude do isplate i žalba tužene odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u delu stava trećeg izreke, tako što je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti isplati još 2.082.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.03.2015. godine do isplate, a žalbu tužioca odbio za iznos od 576.750,00 dinara i u tom delu potvrdio prvostepenu presudu. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu petom, tako što je tužena obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka od 486.690,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.03.2015. godine do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga, u skladu sa članom 404. stav 1. ZPP.

Tužena je dala odgovor na reviziju sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana i tražio troškove revizijskog postupka.

Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema članu 404. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), koji se u konkretnom slučaju primenjuje, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, u odnosu na određenu naknadu nematerijalne štete nastale na osnovu neosnovanog lišenja slobode u krivičnom postupku, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. ZPP nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba ujednačenja sudske prakse u pogledu primene člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu radi naknade nematerijalne štete podneta je 29.03.2012. godine.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela (576.750,00 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen primenom člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja ove parnice, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.