Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 311/2020
12.02.2020. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stevica Nazarčić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Radivoje Zekić, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 542/19 od 09.10.2019. godine, u sednici održanoj 12.02.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 542/19 od 09.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P2 3/19 od 15.04.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je počev od septembra 2018. godine prestala obaveza izdržavanja tužene čime se menja presuda Osnovnog suda u Vršcu P2 340/17 od 24.04.2018. godine u delu izreke iz stava 6. ove presude. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 69.000,00 dinara sa kamatom po zakonu o visini stope zatezne kamate od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 542/19 od 09.10.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud utvrdi da je njegova obaveza izdržavanja prema tuženoj prestala počev od septembra 2018. do 03.01.2019. godine, dok je u preostalom delu kojim je utvrđeno da obaveza izdržavanja prestaje od 04.01.2019. godine, čime se menja presuda Osnovnog suda u Vršcu P2 340/17 od 24.04.2018. godine u delu izreke iz stava 6. prvostepene presuda potvrđena, a žalba tužene odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke i obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vršcu P2 340/17 od 24.04.2018. godine obavezan je tužilac – otac da u mesečnim iznosima od po 10.000,00 dinara od dana podnošenja tužbe, dok za to postoje zakonski uslovi, plaća izdržavanje svojoj punoletnoj ćerki ovde tuženoj koja se nalazila na redovnom školovanju. Istom presudom tužilac je obavezan da doprinosi izdržavanju maloletnog sina VV u iznosu od po 10.000,00 dinara mesečno počev od 05.12.2017. godine pa nadalje. Tužena je rođena ...1999. godine i stara je 19 godina, završila je srednju školu školske 2017/2018 i stekla zvanje ... tehničara. Po završetku srednje škole nije tražila zaposlenje u struci, ni van struke, niti upisala višu školu ni visokoškolsku ustanovu, već u svojstvu korisnika usluga po ugovoru od 02.10.2018. godine sa davaocem usluga Privrednim društvom DOO ''LINK GROUP'' koje nema akreditaciju visokoškolske ustanove upisala jednogodišnji kurs profesionalnog usavršavanja po programu specijalizovane obuke on line dizajna i obuku pohađa putem interneta, a povremeno odlazi na konsultacije i nema indeks. Po završetku kursa se dobija sertifikat radi zaposlenja. Za kurs je uplatila 163.390,00 dinara. Tužilac je do januara 2019. godine uplaćivao doprinose na ime izdržavanja tužene po pravnosnažnoj presudi.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da se tužena koja je punoletna nalazi na redovnom srednjoškolskom školovanju po kom osnovu je ostvarila pravo na izdržavanje od svog oca tužioca, da po završetku srednje škole školske 2017/2018 nije upisala višu školu ili visokoškolsku ustanovu radi sticanja znanja što podrazumeva redovno izvršavanje školskih obaveza, redovno polaganje ispita i upisivanje naredne školske godine po isteku prethodne, već je 02.10.2018. godine upisala jednogodišnji kurs u svojstvu primaoca usluga po ugovoru zaključenom sa davaocem usluga koji nema akreditaciju visokoškolske ustanove zbog čega se ne nalazi na redovnom školovanju i da zbog toga nisu ispunjeni uslovi da kao punoletno dete ima pravo na izdržavanje. Zbog toga je usvojio zahtev tužioca zaključujući da bi plaćanje izdržavanja tuženoj predstavljalo očiglednu nepravdu za tužioca uzevši u obzir njegove sadašnje materijalne prilike i obaveze izdržavanja drugih lica.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu datuma od kada obaveza tužioca prestaje zaključujući da je to dan podnošenja tužbe, a ne prestanak redovnog školovanja tužene.

Odluka drugostepenog suda je pravilna.

Prema Porodičnom zakonu, roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određenim ovim zakonom (član 73). Punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima a najkasnije do navršene 26. godine života (član 155. stav 2). Nema pravo na izdržavanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje (član 155. stav 4). Izdržavanje prestaje kada istekne vreme trajanja izdržavanja (član 167. stav 1. tačka 1). Izdržavanje može da prestane kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja, ili davanje izdržavanja postane za njega očigledna nepravda, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete (član 167. stav 2. tačka 2).

Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da izdržavanje prestaje kada istekne vreme njegovog trajanja i kada za to nastupe zakonski uslovi. Trajanje obaveze roditelja da izdržavaju svoje punoletno dete je zakonom ograničeno do završetka redovnog školovanja, a najkasnije do 26 godine života. U ovom slučaju, tužena je završila redovno školovanje sa školskom 2017/2018 godinom, pa imajući u vidu da je ranijom pravnosnažnom odlukom tužilac obavezan da doprinosi u izdržavanju tužene, njegova obaveza nije mogla prestati po sili zakona okončanjem redovnog školovanja, već kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud danom podnošenja tužbe za utvrđenje prestanka ovakve obaveze tužioca. S tim u vezi, nisu osnovani revizijski navodi da je obaveza tuženog prestala po osnovu zakona onog trenutka kada tužena nije nastavila redovno školovanje.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić