.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 31138/2023
28.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Zorice Bulajić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Majstorović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3493/23 od 06.07.2023. godine, u sednici održanoj dana 28.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3493/23 od 06.07.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3493/23 od 06.07.2023. godine
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 55707/21 od 13.01.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za trpljenje duševnog bola i patnji, za narušen lični i porodični život, za trpljenje neizvesnosti, neodgovaranje držanih organa i namerno skrivanje i zataškavanje informacija o stvarnoj sudbini njenog sina rođenog ...1973. godine u Beogradu, zbog reakcije i stavova nadležnih državnih organa koja su pokazala trajnu nezainteresovanost da se utvrdi gde je i kakva je sudbina njenog deteta, isplati iznos od 1.250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.01.2023. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 87.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, tužilja je oslobođena obaveza plaćanja sudske takse.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3493/23 od 06.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 55707/21 od 13.01.2023. godine u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od 1.250.000,00 dinara sa kamatom, jer tužilji nadležni organi tužene nisu pružili pouzdanu informaciju o sudbini i statusu njenog deteta rođenog dana ...1973. godine u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“ u Beogradu, što je kod tužilje izazvalo sumnju da je dete preminulo (kao što joj je tadašnji suprug saopštio) već da je nestalo iz porodilišta, primenom Ustava Republike Srbije i člana 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su utvrdili da je došlo do povrede prava na poštovanje privatnog i porodičnog života tužilje koje je zagarantovano Ustavom Republike Srbije i članom 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, a kod utvrđenog činjeničnog stanja da nadležni organi nisu omogućili tužilji da sazna istinu o sudbini i statusu svog deteta, jer se tužilja obraćala bolničkom osoblju radi razjašnjenja okolnosti vezanih za navodnu smrtnost deteta, a prilikom otpusta tužilji nije uručena nikakva medicinska dokumentacija, niti joj je data otpusna lista ni za nju, ni za dete, niti istorija bolesti. Pravilo je da se dete mora predati roditeljima radi sahrane i nijednim propisom nije predviđeno da roditelj nema pravo na preuzimanje tela deteta u slučaju smrti istog, pa je očigledno na ovakav način ponašanje medicinskog osoblja tužilji povređeno pravo na poštovanje porodičnog života. Po oceni Vrhovnog suda, u ovoj pravnoj stvari nema potrebe za odlučivanjem o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, radi novog tumačenja prava, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse.
Suprotno navodima revizije, u ovom postupku ne mogu se primeniti odredbe Zakona o utvrđivanju činjenica o statutu novorođene dece za koje se sumnja da su nestali iz porodilišta u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“, br. 18/20 od 03.03.2020. godine) koji je stupio na snagu 11.03.2020. godine, a počeo da se primenjuje istekom roka od 3 meseca od dana stupanja na snagu, s obzirom da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta dana 05.07.2019. godine, te stoga nema retroaktivne primene navedenog zakona.
Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je dana 05.07.2019. godine sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete u visini od 1.250.000,00 dinara.
Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužene na osnovu člana 403. stav 3. ZPP nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
