Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predmetna kat. parc. .. nastala je izradom katastra nepokretnosti krajem 2011. godine i to od dela kat. parc. .. KO Novi Pazar koja je bila upisana na Zemljoradničku zadrugu „Vojin Popović“ u Novom Pazaru koja je cela parcela imala površinu od 60,08 ari. Pravni sledbenik te zadruge – preduzeće „Vojin Popović“ holding d.d. iz Novog Pazara kao prodavac je sa preduzećem za spoljnu trgovinu, proizvodnju i usluge „Bumerang“ čiji je vlasnik VV, kao kupac, zaključio ugovor o kupoprodaji nepokretnosti dana 23.10.2002. godine koji je overen od strane Opštinskog suda u Novom Pazaru 30.12.2002. godine pod Ov 1005/02. Predmet ugovora je areal skladišta u „... Mahali“ koji je bio upisan u katastru SO Novi Pazar kao kp. .. i to kao skladište površine 9,78 ari i korišćenje zemljišta ispod zgrade kao i dvorište oko zgrade u površini od 50,30 ari, odnosno ukupna površina je iznosila 60,08 ari. U članu 5. ugovora konstatovano je da prodavac prodaje kupcu nepokretnost upisanu u predmetu ugovora u merama i granicama kako je trenutno postavljena metalna ograda te da se stoga ne garantuje kupcu površina navedena u predmetu ugovora već samo površina u granicama metalne ograde. Prilikom navedene kupovine VV bio je upoznat da na toj parceli postoji i objekat od 500m² vlasništvo preduzeća „Uniprom“. Taj objekat nije bio predmet njegove kupovine ali je postojala namera preduzeća „Uniprom“ da izvrši prodaju tog objekta. Naznačeni objekat preduzeće DD „Vojin Popović“ holding Novi Pazar i TP „Uniprom“ Novi Pazar su dana 25.09.2003. godine prodali ovde tužiocu AA. Prodaja je izvršena putem slobodne prodaje održane 01.11.2003. godine, pri čemu su u postupku nadmetanja učestvovali VV, GG i AA, ali je tužilac dao najpovoljniju ponudu. Predmet ugovora je bio magacin površine 493,24m² postojeći na kat. parc. .. KO Novi Pazar sa zemljištem ispod objekta i zemljištem za njegovu redovnu upotrebu, ukupne površine 10,85 ari. Ugovor nije overen kod suda, a kupac AA je od VV bio upozoren da je parcela ranije prodata Preduzeću „Bumerang“, ali tužilac na to nije reagovao. Tužilac je od strane prodavca uveden u posed kupljene nepokretnosti i od tada se nalazi u državini. Preduzeće za spoljnu trgovinu, proizvodnju i usluge „Bumerang“ je prodato ovde tuženoj BB po osnovu ugovora koji je overen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru 17.04.2006. godine – Ov 236/2006. Predmet prodaje bio je i poslovni objekat površine 9,78 ari i korišćenje kat. parc. .. KO Novi Pazar ukupne površine 60,08 ari. Katastarskim premerom u toku 2011. godine sporna parcela je upisana kao državna svojina RS sa pravom korišćenja AA ovde tužioca, a objekat broj 1 i 2 kao privatna svojina korisnika AA. Međutim, po zahtevu ovde tužene BB, Služba za katastar nepokretnosti je izvršila ispravku upisa donošenjem rešenja broj 952-02-2776/12 od 01.02.2013. godine – izvršena ispravka greške tj. sprovođenje promena u listu nepokretnosti na kat. parc. .. pa je kao korisnik parcele umesto AA upisana BB, dok je za držaoca na objektima 1 i 2 upisan AA. Republika Srbija je i dalje ostala upisana kao vlasnik te parcele. Naznačeno rešenje je postalo pravnosnažno i prema izveštaju Službe za katastar nepokretnosti Novi Pazar kao korisnik sporne parcele sada je upisana tužena BB a držalac tužilac AA, kao držalac objekata 1 i 2 na toj parceli. Veštačenjem je utvrđeno da ta parcela predstavlja zasebnu celinu i BB nije koristila predmetnu parcelu.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i da isti kupovinom magacinskog prostora na delu kat. parc. .. postao i korisnik sada sporne parcele kat. parc. .. koja je nastala od napred naznačene parcele u toku katastarskog premera 2011. godine. Kupovinom magacina tužilac AA je ušao u državinu sporne parcele koja čini zasebnu površinu – celinu. Zaključio je da je isti savestan jer je svojinu na objektima a time i pravo korišćenja stekao teretnim putem.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda i potvrdio prvostepenu presudu i dodao da se može zaključiti da sporno zemljište nije predstavljalo deo zemljišta koje je prethodno prodato pravnom prethodniku tužene BB odnosno nije bilo predmet kupovine po ugovoru o kupoprodaji od 21.10.2002. godine zaključenom između DD „Vojin Popović“ kao prodavca i PSTP „Bumerang“ kao kupca i da navedeno preduzeće nije uvedeno u posed predmetnog zemljišta niti mu je predato na korišćenje.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakvo pravno stanovište nižestepenih sudova nije prihvatljivo, jer zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije potpuno utvrđeno.

Naime, ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da prilikom kupovine magacinskog prostora na kat. parc. .. KO Novi Pazar preduzeće „Bumerang“ iz Novog Pazara nije steklo i pravo korišćenja na celoj parceli u površini od 60,08 ari. U članu 5. pomenutog ugovora, a koji je overen od strane Opštinskog suda u Novom Pazaru pod Ov 1005/02 dana 30.12.2002. godine upravo je konstatovano da je predmet prodaje nepokretnost upisana u predmet ugovora u merama i granicama kako je trenutno postavljena metalna ograda, te da kupac stiče i pravo korišćenja zemljišta ispod zgrade kao i dvorište ukupne površine 60,08 ari. Stoji konstatacija da postoji metalna ograda i da je predmet ugovora nepokretnost u okviru metalne ograde koja je kasnije uklonjena. Predmet te prodaje nije bio magacinski prostor koji je kasnije u toku 2003. godine kupio tužilac. Celokupni taj potes zemljišta ima površinu 60,08 ari, ali prilikom prodaje magacinskog prostora ovde tužiocu, raniji vlasnik „Vojin Popović“ holding d.d. nije mogao preneti pravo korišćenja tužiocu na celoj sada spornoj parceli. Prilikom kupovine određene nepokretnosti tj. objekta, po sili zakona se može steći samo pravo korišćenja dela zemljišta koje je neophodno potrebno za korišćenje tog objekta. Pri tome, mora se uzeti u obzir ko je bio raniji korisnik, tj. ko je imao pravo korišćenja da bi se istom nadoknadila i vrednost parcele. U ovom slučaju korišćenje na celoj parceli preneto je na ranijeg kupca preduzeće „Bumerang“. Dalje, iako je obavljeno veštačenje od strane veštaka građevinske struke sud istom nije dao nalog da utvrdi koje je zemljište neophodno potrebno za korišćenje objekta vlasništvo tužioca, a što je bilo neophodno za pravilno odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Ovo pre svega zbog činjenice da se pravo korišćenja na spornoj parceli u Službi za katastar nepokretnosti upravo vodi na tuženu BB. Ako je raniji vlasnik objekata preduzeće „Vojin Popović“ holding d.d. koji je imao pravo korišćenja te parcele, to pravo preneo na ranijeg kupca preduzeće „Bumerang“ onda to ukazuje na činjenicu da prilikom prodaje objekta ovde tužiocu „Vojin Popović“ holding d.d. nije bio savestan u pogledu prenošenja prava korišćenja na spornoj parceli. Shodno tome, nije utvrđivana savesnost novog sticaoca prava korišćenja na toj parceli. Stoga se zaključak nižestepenih sudova u pogledu savesnosti tužioca ne može prihvatiti kao pravilan. Tim pre što iz iskaza svedoka VV proizlazi da je isti upozoravao DD „Vojin Popović“ holding da ne prodaju predmetnu nepokretnost na takav način i da je o tome pismeno obavestio i tužioca ali isti se nije obazirao na to. U toku 2011. godine izvršena je preparcelacija pa je nastala sada sporna parcela. Međutim, nije jasno po čijem zahtevu je vršena ta preparcelacija. Preparcelacija može da se radi samo na osnovu zahteva vlasnika odnosno korisnika ili na osnovu odluke nadležnog državnog organa što u ovom slučaju nije utvrđivano. U toku postupka se u više navrata pominje da je postojala metalna ograda koja ukazuje šta je pravni prethodnik tužene kupio odnosno stekao pravo korišćenja određene površine parcele. Međutim, u toku postupka nije utvrđeno gde se nalazila ta metalna ograda koja je kasnije porušena i da li je sporni magacin tužioca bio izvan te metalne ograde ili nije. Ako je bio u sastavu metalne ograde i to se uklapa u površinu parcele od 60,08 ari postoji jedna pravna situacija. Ako je taj objekat bio van metalne ograde, ne uklapa se u tu površinu onda je činjeničnopravna situacija drugačija. Sve te činjenice prvostepeni sud nije pravilno utvrdio. Iz skica koje su priložene u spisima predmeta ne može se steći jasan uvid gde se nalaze objekti tužioca, gde se nalazi objekat tužene, gde se nalazila ranija postavljena ograda koja je uklonjena, a nisu označene ni površine na skici sporne parcele i parcele od koje je nastala. Takođe mora se imati u vidu činjenica da ugovor koji je tužilac zaključio sa „Vojin Popović“ holding d.d, nije overen od strane nadležnog državnog organa. Sud očigledno daje preveliku važnost činjenici da je tužilac uveden u posed sporne parcele a pri čemu ne vodi računa o tome da ako ugovor nije overen ne može se tretirati da je tužilac spornu nepokretnost – magacinski prostor stekao na derivativan način. Prodaja magacinskog prostora sa pravom korišćenja sporne parcele je urađena od strane DD „Vojin Popović“ holding u dogovoru sa DDP „Uniprom“. Međutim, naznačeni subjekti nisu državni organ već su privredni subjekti pa sticanje svojine od takvih pravnih prethodnika ne može se smatrati kao da je stečena od strane državnog organa tj. da se ne može smatrati sticanjem svojine na orginaran način već je u pitanju derivativan način sticanja svojine na magacinskom prostoru.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda, po istima postupiti, zatražiti od veštaka građevinske struke da se decidirano izjasni, koje je zemljište neophodno potrebno za korišćenje objekta tužioca. Tužilac je kupio jedan objekat po ugovoru, a u spisima predmeta se pominje i objekat broj 2. Nejasno je, a što je potrebno utvrditi, gde se ranije nalazila metalna ograda koju je pravni prethodnik tužene uklonio, da bi se utvrdilo u kojoj površini je pravni prethodnik tužene stekao pravo korišćenja parcele kat. parc. .. KO Novi Pazar koja ima ukupnu površinu 60,08 ari. Nakon što se veštak građevinske struke izjasni o zemljištu koje je neophodno potrebno za korišćenje kupljenog magacina broj 1, potrebno je da se o toj površini izjasni i veštak geometar, da li to predstavlja površinu sada sporne parcele ili je to neki manji deo od te površine, te tek nakon toga prvostepeni sud će pristupiti oceni ostalih izvedenih dokaza posebno utvrđivanje činjenice na okolnost savesnosti tužioca i nakon pravilne ocene svih izvedenih dokaza doneće zakonitu odluku.

Nižestepene presude su ukinute i u odnosu na tuženu Republiku Srbiju obzirom da je ista nužni suparničar zajedno sa tuženom BB.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković