Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Rakić, advokat u ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Loboda, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 1180/19 od 31.07.2019. godine, u sednici veća održanoj 01.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 1180/19 od 31.07.2019. godine i predmet vraća tom sudu radi ponovnog odlučivanja o žalbi tužene.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu broj P 3575/2018 od 24.12.2018. godine je odbijen primarni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu da tužiocu na ime ¼ tržišne vrednosti stambene zgrade izgrađene na parceli broj .. njiva ... KO ... na adresi ... br. .. koja nije upisana u javne knjige nepokretnosti isplati iznos od 2.100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe pa do isplate, kao i troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do isplate, sve u roku od 15 dana. Delimično je usvojen eventualni tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu isplati 1/3 vrednosti ukupno uloženih sredstava za dovođenje tavanskog prostora za stanovanje, izradu pomoćnih objekata (garaža, letnja kuhinja, ostava i WC), kao i uređenje dvorišnog prostora u ukupnom iznosu od 1.129.262,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.11.2017. godine pa do isplate, u roku od 15 dana. Obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 337.632,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate, u roku od 15 dana. Odbijen je deo eventualnog tužbenog zahteva od dosuđene 1/3 vrednosti ukupno uloženih sredstava za izvedene radove navedene u prethodnom stavu do traženih ½ vrednosti ukupno uloženih sredstava od 1.693.893,75 dinara, kao i iznos na ime tražene zakonske zatezne kamate od 04.11.2015. godine pa do 17.11.2017. godine, kao dana presuđenja. Odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos troškova parničnog postupka od dana presuđenja, pa do dana izvršnosti.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž 1180/19 od 31.07.2019. godine, usvojio žalbu tužene, pa je presudu Osnovnog suda u Novom Sadu u pobijanom usvajajućem delu i delu kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka preinačio tako što je odbio eventualni tužbeni zahtev u delu koji je usvojen i obavezao tužioca da tuženoj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 452.300,00 dinara. Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 76.550,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena i da je osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su bile u braku od ...1993. godine do ...2009. godine. Na početku braka su kratko živeli u ..., a potom u ..., jedno vreme u stanu roditelja tužene, a zatim u iznajmljenom stanu za koji su zakupninu plaćali roditelji tužene. U martu 1999. godine parnične stranke su se uselile u prizemni deo kuće (vangrutovno vlasništvo tužene) koju je izgradio njen otac, koja se nalazi u ... na adresi ulica ... br. .. . U početku su živeli sa roditeljima tužene jer je samo donji deo kuće bio opremljen za stanovanje. Kuća se sastojala od prizemlja i nedovršenog sprata (prizemlje 78 m2, sprat – potkrovlje 67 m2). Gornja etaža nije bila za stanovanje, jer nije bila izmalterisana, nedostajali su pojedini prozori, nisu bile razvedene instalacije, nije bilo pregradnih zidova, nedostajala je pojedina stolarija, kupatilo, kuhinja, podne obloge, nije bilo završeno stepenište, nije bio zatvoren svetlarnik, razvedena rasveta. Radi dovođenja u funkciju gornje etaže kuće kako bi se odvojili od roditelja tužene i preselili na sprat, tužilac i tužena kao i roditelji tužene su zajednički ulagali sredstva za dovođenje gornje etaže u funkciju, te su je u potpunosti dovršili i doveli u stanje pogodno za stanovanje. Nakon toga su u dvorišnom delu kuće izgradili pomoćni objekat koji se sastoji od garaže, letnje kuhinje, špajza i zidanog roštilja. Uredili su i dvorišni prostor. Utvrđeno je da su tokom braka parnične stranke imale zajedničku kasu, da su oboje bili zaposleni (...), s tim što je tužena ostvarivala dodatni prihod od izdavanja svog stana u zakup. Otac tužene je zarađivao od proizvodnje i prodaje ..., a njena majka se bavila ..., te su oboje pomagali ćerku i zeta kako finansijski tako i fizičkim radom.

Veštak građevinske struke je utvrdio koji radovi su izvedeni, njihovu vrednost, kao i vrednost utrošenog materijala. Veštak je utvrdio vrednost izvedenih radova kako na gonjoj etaži, tako i na pomoćnim zgradama, na podu nadstrešnice i fasadi prizemlja zgrade, na izradi roštilja i sređivanju dvorišta, iskazao vrednosti posebno za sve što je urađeno te je utvrdio da ukupna građevinska vrednost izvedenih radova iznosi 27.941,48 evra, a u dinarskoj protivrednosti u iznosu od 3.387.787,50 dinara na dan 03.10.2017.godine. Utvrdio je vrednost parcele na kojoj se zgrade nalaze, te ukupnu vrednost nekretnine.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je delimično usvojio eventualni tužbeni zahtev nalazeći da je tužilac doprineo udelom od 1/3 dela u sticanju zajedničke imovine na novoizgrađenim objektima, tj. sa 1.129.262,50 dinara, dok je udeo tužene i njenih roditelja 2/3 dela, tj. 2.258.525,00 dinara. Primarni tužbeni zahtev je pravnosnažno odbijen, kao i deo eventualnog tužbenog zahteva za razliku od dosuđenog iznosa 1.129.262,50 dinara, pa do traženog iznosa od 1.693.893,75 dinara, jer tužilac nije izjavljivao žalbu protiv prvostepene presude.

Apelacioni sud je zauzeo drugačije pravno stanovište, pa je preinačio prvostepenu presudu i odbio eventualni tužbeni zahtev u celini zato što činjenično stanje pobijane presude ne sadrži utvrđenje u pogledu vrednosti posebne imovine tužene pre početka njenog uvećanja i stavljanje u odnos takve vrednosti prema vrednosti koju posebna imovina tužene ima nakon uvećanja vrednosti zaključno sa momentom prestankom zajednice života parničnih stranaka. Navedeno je da tužilac na kome je bio teret dokazivanja bitnih činjenica u smislu člana 228. i 231. stav 1. ZPP nije dokazao visinu vrednosti predmetne nekretnine u vlasništvu tužene pre zajedničkog ulaganja, od koje bitne činjenice zavisi osnov njegovog potraživanja, a u nedostatku ove bitne činjenice se nije moglo zaključiti da li je ulaganje tužioca bilo znatno, te nije bilo mesta delimičnom usvajanju eventualnog tužbenog zahteva.

Osnovano se revizijom tužioca osporava pravilnost presuđenja drugostepenog suda. Imajući u vidu činjenicu da je tužilac postavio obligaciono-pravni zahtev i da traži u skladu sa svojim doprinosom novčani deo onoga što je uložio u posebnu imovinu tužene za pravilnu primenu materijalnog prava nije bilo potrebno utvrđenje koliko je uvećana vrednost posebne imovine tužene u smislu razlike prometne vrednosti pre i posle izvedenih radova na nekretnini tužene.

Odredbom člana 170. Porodičnog zakona je u stavu 1. propisano da ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu. Drugim stavom je propisano da ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu. Navedeni član treba tumačiti tako da stranka može da postavi stvarno pravni zahtev samo ukoliko je došlo do značajnog uvećanja vrednosti posebne imovine drugog supružnika, a to ne znači da ne može da postavi obligaciono pravni zahtev i u tom slučaju. Naime, za obligaciono pravni zahtev je nebitno da li je uvećanje bilo veće ili manje kako to pogrešno tumači drugostepeni sud pa odbija tužbeni zahtev tužioca samo zato što je prvostepeni sud ocenio da je uvećanje bilo veće, a tužilac nije dokazao koliko iznosi razlika prometne vrednosti pre i posle izvedenih radova na nekretnini tužene. Pošavši od pogrešne primene materijalnog prava drugostepeni sud nije cenio žalbene navode tužene u pogledu doprinosa u sticanju tokom zajedničkog života parničnih stranaka, doprinosa njenih roditelja u finansijskom i fizičkom smislu ne samo u izvedenim radovima već tokom njihovog braka. Prilikom ponovnog odlučivanja o žalbi tužene drugostepeni sud će imati u vidu iskaz tužioca dato na ročištu 03.06.2011. godine u kojem je izjavio da je otac tužene sa svoje strane u izgradnju pomoćnog objekta doprineo sigurno u 3/5 dela, a da su u preostalom delu učestvovale parnične stranke. Veštak je utvrdio zasebno građevinsku vrednost pomoćnog objekta.

Imajući u vidu izloženo, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić