Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić, Biserke Živanović, Jasminke Stanojević i Vesne Subić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Ignjatović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Nišu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne i materijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gžrr 55/2020 od 26.10.2020. godine, u sednici održanoj 04.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gžrr 55/2020 od 26.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Pirotu Gžrr 55/2020 od 26.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu Prr 165/19 od 22.07.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 07.09.2020. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Nišu St 47/2010 isplati 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.07.2020. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate, a na ime naknade imovinske štete izazvane povrednom prava na suđenje u razumnom roku isplati neisplaćeno potraživanje u postupku stečaja St 47/2010 koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu od 945.589,86 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na 576.049,65 dinara počev od 22.07.2020. godine kao dana presuđenja, pa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos materijalne štete od 576.049,65 dinara za period od 04.11.2009. godine, kao dana otvaranja stečajnog postupka do 22.07.2020. godine, kao dana presuđenja i na 13.212,00 dinara počev od 04.07.2019. godine kao dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 67.875,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Pirotu Gžrr 55/2020 od 26.10.2020. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda, koja je ispravljena rešenjem od 07.09.2020. godine, u stavu drugom izreke u pogledu zakonske zatezne kamate na iznos troškova postupka tako što je tužena obavezana da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na 13.212,00 dinara počev od 22.07.2020. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate, a odbijen zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na navedeni iznos počev od 04.07.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe do 22.07.2020. godine, kao dana presuđenja, dok je žalba tužioca odbijena i prvostepena presuda potvrđena u preostalom delu stava drugog izreke i u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke odlučeno je da prvostepena presuda ostaje neizmenjena u stavu prvom izreke. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o kamati, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne i materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev delimično osnovan, a tužena obavezana da navedenu naknadu plati tužiocu sa pripadajućom kamatom, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, Vrhovni sud Srbije je na sednici Građanskog odeljenja od 27.09.2019. godine, doneo pravni zaključak po kome: „U predmetima u kojima se vodi stečajni postupak, zakonska zatezna kamata na potraživanja utvrđena pravnosnažnim presudama protiv dužnika-društvenih preduzeća obračunava se do dana otvaranja stečajnog postupka, u skladu sa zakonskim rešenjem iz Zakona o stečaju iz 2009.godine”. Kako su nižestepeni sudovi, prema činjenicama utvrđenim u konkretnom slučaju, doneli odluku u skladu sa navedenim pravnim zaključkom, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), jer iz napred iznetog proizlazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.07.2019. godine, radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu i materijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, a podneskom od 08.07.20020. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilac, pored isplate 500 evra u dinarskoj portvvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate na ime naknade nematerijalne štete, tražio isplatu od 945.589,86 dinara na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, to se na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana Zakona, ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju revizija tužioca izjavljena je protiv drugostepene odluke u delu kojim je odlučeno o kamati na glavni dug (u kom delu je potvrđena prvostepena presuda), kao i u delu kojim je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o kamati na troškove postupka, dakle kojom je odlučeno o sporednom traženju tužioca koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija nedozvoljena u ovom delu. Naime, čak i u situaciji kada je revizija dozvoljena za preinačeni deo prvostepene presude ta dozvoljenost ne povlači dozvoljenost revizije u delu gde je prvostepena presuda potvrđena od strane drugostepenog suda. Stoga izjavljena revizija na odluku u delu kamate na glavni dug sa razloga iz člana 403 stav 2. ZPP nije dozvoljena. Takođe, bez obzira što je odluka u delu odluke o kamati na troškove postupka preinačena, u kom slučaju bi po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, s obzirom da je izjavljena protiv odluke o kamati kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. ZPP u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić