Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Ceneći razloge tužioca za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni navedeni uslovi iz citirane zakonske odredbe da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao posebnoj.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca za predaju stana u državinu od strane tužene, u činjenično- pravnoj situaciji da je tužiocu rešenjem tužene od 19.12.2000. godine dat u zakup na neodređeno vreme predmetni stan, koje rešenje je poništeno presudom Vrhovnog vojnog suda od 28.02.2002. godine, da je rešenjem tužene od 08.04.2005. godine tužiocu prestala služba kod tužene, te rešenjem od 26.07.2017. godine utvrđeno da mu je prestalo pravo na stambeno obezbeđenje po rešenju od 19.12.2000. godine, zbog čega je isti odbijen, pozivom na odredbe člana 124. Zakona o obligacionim odnosima, jer ne postoji pravni osnov za izvršenje tražene činidbe.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, kao i navode iznete u reviziji kojom se ne konkretizuje pravno pitanje za razmatranje primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, čija je primena rezervisana isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca primenom člana 404. stav 1. ZPP. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Primenom ovog instituta ne mogu se razmatrati procesna pitanja, na koja se upravo ukazuje navodima revizije tužioca. Iz iznetih razloga, nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi činidbe podneta je dana 11.10.2017. godine. Vrednost predmeta spora označena u tužbi je 10.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić