U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca „MGD Distribucija“ DOO sa sedištem u Bačkoj Palanci, koga zastupa punomoćnik Snežana Sekulić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Aleksandar Markov, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2980/19 od 03.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 22.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2980/19 od 03.10.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda Bečeju – Sudska jedinica u Novom Bečeju P 234/18 od 08.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi AA iz ... da na ime naknade štete isplati tužiocu „MGD Distribucija“ DOO Bačka Palanka iznos od 446.371,98 dinara sa zakonskom zateznom kamatom računajući je od 22.05.2014. godine do isplate, u roku od 15 dana od dana presuđenja. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 37.864,00 dinara, u roku od 15 dana.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2980/19 od 03.10.2019. godine, žalba tužioca je delimično usvojena, pa je prvostepena presuda preinačena tako što je tužbeni zahtev delimično usvojen i obavezan tuženi da tužiocu, na ime nakande štete, isplati iznos od 446.371,98 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.10.2017. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 47.227,44 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, sve u roku od 15 dana; u preostalom pobijanom odbijajućem, a nepreinačenom delu, žalba je odbijena, a prvostepena presuda potvrđena; obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 49.454,88 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Ispitujući dozvoljenost pobijane revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ..18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena, primenom člana 403. stav 2. tačka 2. istog Zakona.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku,pa je ocenio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 13. istog Zakona, jer je drugostepeni sud pravilno primenio navedenu zakonsku odredbu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac „MGD Distribucija“ DOO iz Bačke Palanke i Opštinsko udruženje penzionera iz ... koga je zastupao tuženi AA, zaključili su dana 30.08.2013. godine ugovor o poslovnoj saradnji čiji je predmet bila prodaja proizvoda iz proizvodnog asortimana prodavca (tužioca). Ugovorom su precizirane obaveze ugovornih strana, s tim što je usmeno ugovoreno snabdevanje članova Opštinskog udruženja penzionera ... proizvodima tužioca, kao i obaveza članova udruženja da robu plaćaju gotovim novcem na blagajni udruženja. Porudžbinu robe, predaju robe i naplatu kupoprodajne cene od penzionera vršio je menadžer udruženja BB, koji je imao spisak penzionera koji su kupili pakete, a kome su penzioneri novac predavali lično, a on potom novac predavao blagajni. Tužilac je isporučio robu Opštinskom udruženju penzionera u ukupnom iznosu od 589.222.60 dinara, a po ispostavljenim računima tužioca udruženje je isplatilo tužiocu ukupan iznos od 142.850,62 dinara, tako da je ostao dug u iznosu od 446.371,98 dinara, koji nije isplaćen tužiocu. Predstavnik tužioca je kontaktirao Udruženje penzionera u vezi isplate duga, nakon čega je primio informaciju da će uplata uskoro biti izvršena, pa pošto se to nije dogodilo zastupnik tužioca je telefonskim putem kontaktirao tuženog u više navrata, koji je u to vreme obavljao funkciju predsednika Opštinskog udruženja penzionera ..., a on je u tim razgovorima obećavao da će dug biti isplaćen.

Protiv tuženog je vođen krivični postupak pred Osnovnim sudom u Bečeju u kome je on, pravnosnažnom presudom K 396/16 od 11.10.2017. godine oglašen krivim što je u periodu od dana 30.08.2013. godine do 21.05.2014. godine u ..., sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje u svojstvu odgovornog lica – predsednika Opštinskog udruženja penzionira ..., nevršenjem svoje dužnosti naneo drugom imovinsku štetu na taj način što je lažnim prikazivanjem činjenica predstavniku oštećenog DOO „MGD Distribucija“ Bačka Palanka da će shodno ugovoru o poslovnoj saradnji broj ../2013 od 30.08.2013. godine zaključenim sa oštećenim, isporučenu robu – prehrambene proizvode platiti u šest mesečnih rata, doveo u zabludu oštećenog da po računima (bliže označenim u izreci krivične presude), isporuči Opštinskom udruženju penzionera ... robu – prehrambene proizvode u ukupnoj vrednosti od 589.222,60 dinara, koji proizvodi su potom predati članovima istog, od čega je od strane Opštinskog udruženja penzionera isplaćen iznos od 142.580,62 dinara, iako su članovi Opštinskog udruženja penzionera na blagajni udruženja uredno isplaćivali rate na ime preuzetih paketa, pri čemu novčani iznos od 446.371,98 dinara nije isplaćen do dana podnošenja optužnog akta, niti mu je to bila namera, već su isplate u navedenom periodu vršene drugim fizičkim i pravnim licima, nanevši na taj način imovinsku štetu „MGD Distribucija“ Bačka Palanka u iznosu od 446.371,98 dinara, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, čime je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. KZ. Istom presudom ovde tuženom, kao okrivljenom, izrečena je uslovna osuda i utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine ne počini novo takvo ili slično krivično delo, izrečena mu je mera bezbednosti zabrane vršenja poziva delatnosti i dužnosti, i to zabrana obavljanja rukovodećih poslova odgovornog lica u udruženjima građana i pravnim licima u kojima bi mogao raspolagati tuđom imovinom. Takođe, oštećeni, ovde tužilac, je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu, na osnovu člana 258. ZKP.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev smatrajući da u konkretnom slučaju nema uslova za primenu odredbe člana 40. stav 2. Zakona o udruženjima kojim je propisano da udruženje za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom, a da članovi udruženja mogu lično odgovarati za obaveze udruženja, ako postupaju sa imovinom udruženja kada je u pitanju njihova imovina ili zloupotrebe udruženja kao formu za nezakonite ili prevarne svrhe.

Drugostepeni sud je, suprotno pravnom stanovištu prvostepenog suda, smatrao da postoje uslovi za primenu navedenih zakonskih odredbi, a osim toga odgovornost tuženog za predmetnu štetu proizlazi iz pravnosnažne presude Osnovnog suda u Bečeju K 396/16 od 11.10.2017. godine, budući da je parnični sud u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim, u smislu odredbe člana 13. ZPP.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, a razloge za takvu odluku u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud.

Neosnovano se u reviziji ukazuje da tuženi nije zloupotrebio svoj položaj odgovornog lica da bi nezakonito raspolagao sredstvima udruženja, već da je postupao u skladu sa Odlukom o prenosu sredstava sa tekućih računa udruženja radi održavanja likvidnosti poslovanja udruženja, niti je sporna sredstva upotrebio kao da su njegova ili u svrhu prevarnih radnji, zbog čega ne može lično odgovarati svojom imovinom.

Suprotno navodima revizije u kojima se osporava odgovornost tuženog za štetu koja je tužiocu pričinjena, Vrhovni kasacioni sud prihvata stav drugostepenog suda da odgovornost tuženog za navedenu štetu upravo proizlazi iz radnje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica za koje je tuženi pravnosnažno oglašen krivim, koja obuhvata i radnju prouzrokovanja štete tužiocu u traženom iznosu. Osnov i obim štete su sadržani u biću krivičnog dela za koje je tuženi oglašen krivim pomenutom pravnosažnom presudom, zbog čega je revizija tuženog morala biti odbijena, a pobijana drugostepena presuda potvrđena.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tuženi u revizijskom postupku nije uspeo, zbog čega nema pravo na troškove tog postupka koje je u reviziji tražio i opredelio, a u smisu člana 153. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić