.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3132/2019
13.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragoljub Joksimović, advokat iz ..., protiv tuženog Udruženja osiguravača Srbije – Garantni fond iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3253/18 od 16.01.2019. godine, na sednici veća održanoj dana 13.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3253/2018 od 16.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3253/2018 od 16.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 6273/2015 od 11.01.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan je tuženi da tužilji na ime neisplaćenog dela naknade nematerijalne štete isplati iznos od 35.962,77 dinara po osnovu dela zakonske zatezne kamate, obračunate na iznos glavnog duga od 172.500,00 dinara, za period od 23.10.2006. godine do 16.03.2009. godine; iznos od 193.776,27 dinara, po osnovu zakonske zatezne kamate, obračunate na ostatak glavnog duga od 161.575,48 dinara, za period od 16.03.2009. godine do 22.02.2017. godine; iznos od 276.001,80 dinara, po osnovu zakonske zatezne kamate, obračunate na iznos glavnog duga od 427.500,00 dinara, za period od 23.10.2006. godine do 17.12.2010. godine i iznos od 375.830,38 dinara po osnovu zakonske zatezne kamate, obračunate na ostatak glavnog duga od 400.602,84 dinara za period od 17.12.2010 godine do 22.02.2017. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 175.915,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3253/2018 od 16.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog, a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 6273/2015 od 11.01.2018. godine potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stavu 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a prema stavu 2. o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Postupajući prema citiranoj zakonskoj odredbi Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio odlučivanje o posebnoj reviziji, jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ni pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti ima potrebe za ujednačavanjem sudske prakse i za novim tumačenjem prava. O tužiljinom pravu drugostepeni sud je odlučio uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5. ZPP, Vrhovni kasaconi sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stava 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 19.03.2013. godine, a preinačena 18.09.2017. godine. Pobijana drugostepena presuda doneta je 16.11.2019. godine.
Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 881.571,22 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (1 evro=119,1159 dinara) iznosi 7.400,95 evra.
Imajući u vidu da vrednost predmeta spora koji se pobija revizijom, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu izloženog, u smislu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
