.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3132/2022
07.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Gordane Džakula i Marine Milanović članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ilija Đurđević advokat iz ..., protiv tužene „Komercijalna banka“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1130/21 od 28.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 07.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1130/21 od 28.12.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1130/21 od 28.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 305/21 od 18.05.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca u celosti. Stavrom drugim izreke, utvrđeno je da je ništava odredba člana 5. stav 1. ugovora o kratkoročnom poljoprivrednom kreditu uz subvenciju kamate Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kreditna partija broj ... od 18.10.2018. godine, kojim je predviđeno da se korisnik usluga obavezuje da pre puštanja kredita u korišćenje jednokratno uplati banci naknadu za obradu zahteva u visini od 1,5% od iznosa odobrenog kredita iz člana 1. ovog ugovora i obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 7.500,75 dinara na ime neosnovano naplaćene naknade za obradu kreditnog zahteva sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.10.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je ništava odredba člana 7. stav 1. ugovora o kratkoročnom poljoprivrednom kreditu, kreditna partija broj ... od 06.11.2013. godine, kojom je predviđeno da se korisnik kredita obavezuje da pre puštanja kredita u korišćenje, jednokratno uplati banci naknadu za obradu kreditnog zahteva u visini od 1,00% od iznosa odobrenog kredita iz člana 1. ovog ugovora i obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 5.000,00 dinara na ime nenaplaćene naknade za obradu kreditnog zahteva sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.11.2013. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 41.350,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do konačne isplate. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca u delu potraživanja isplate zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka počev od dana presuđenja do izvršnosti presude.
Presudom Višeg sud u Pančevu Gž 1130/21 od 28.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vršcu P 305/21 od 18.05.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno, na osnovu člana 404. ZPP, izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema navedenoj odredbi, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažna presuda doneta u drugom stepenu u ovom sporu je u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 22.05.2018. godine, dopunjenog na sednici Građanskog odeljenja od 16.09.2021. godine. Tužiocu u predugovornoj fazi, shodno članu 17. stav 1. i 4. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga – nije uručena ponuda tužene banke na propisanom obrascu, u smislu tačke 12. Odluke o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrazaca koji se uručuju korisniku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 65/11), te on nije bio jasno i nedvosmisleno upoznat sa iznosom naknada i troškova kredita. Ukazivanje revidenta na različitu sudsku praksu u ovim sporovima ne znači nužno da postoji neujednačena sudska praksa, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom slučaju nema mesta odlučivanju o izjavljenoj reviziji ni iz drugih razloga predviđenih članom 404. stav 1. ZPP - razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno novog tumačenja prava na kojem je zasnovan označeni pravni stav.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda (u postupku u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena, zbog čega je na osnovu člana 413. tog zakona odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
