Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 401/22 od 11.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Čačku I 34093/10 isplati iznos od 25.980,00 dinara i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke u pogledu zakonske zatezne kamate tako što je obavezana tužena da tužiocu na iznos naknade imovinske štete od 22.000,00 dinara, plati zakonsku zateznu kamatu počev od 26.03.2019. godine do isplate i odbijen je zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na iznos naknade imovinske štete u visini od 22.000,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od 15.08.2006. godine do 25. 03. 2019. godine, a odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, odluke sadržane u stavu drugom izreke (preinačujući deo) tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužioca u ovom sporu je dozvoljena radi usklađivanja drugostepene presude u pobijanom delu sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava (odluka Marinković protiv Srbije i dr), ali i odlukama Ustavnog suda donetim u postupku po ustavnim žalbama poverilaca novčanih potraživanja iz radnog odnosa sa dužnicima protiv kojih se vodi izvršni postupak u kojem je utvrđena povreda prava tužioca na suđenje u razumnom roku (odluke Už 8232/2015 od 24.11.2015. godine; Už 8104/2015 od 30.06.2016. godine).

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je tužiočeva revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Fabrike reznog alata „Proizvodnja mašina“ DOO Čačak, radi naplate novčanog potraživanja – otpremnine i troškova parničnog postupka koje je ostvario na osnovu poravnanja Opštinskog suda u Čačku P1 1465/05 od 13.07.2006. godine. Predloženo izvršenje određeno je rešenjem o izvršenju I 3081/06 od 05.09.2006. godine. Rešenjem R4-I 1/18 od 12.02.2018. godine, usvojen je prigovor izvršnog poverioca (tužioca) i utvrđeno da mu je u označenom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo postupajućem sudiji da preduzme sve mere kako bi se postupak u predmetu I 34093/10 okončao u najkraćem roku koji ne može biti duži od četiri meseca. Izvršni postupak je i dalje u toku, a tužilac svoje potraživanje nije ni delimično naplatio.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da tužilac ima pravo na naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku koju je prouzrokovao Osnovni sud u Čačku za čije propuste odgovara tužena Republika Srbija, po osnovu objektivne odgovornosti iz člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je preinačio presudu nižestepenog suda u delu za zakonsku zateznu kamatu tako što je odbio tužbeni zahtev kojim je traženo plaćanje zatezne kamate od dospelosti novčanih iznosa dosuđenih izvršnom ispravom, čija je naplata određena rešenjem o izvršenju. Po stanovištu tog suda, tužilac je tek podnošenjem tužbe 26.03.2019. godine, pozvao tuženu na ispunjenje obaveze naknade imovinske štete, zbog čega u smislu članova 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima nema pravo na traženu zateznu kamatu do dana podnošenja tužbe.

Po oceni Vrhovnog suda stanovište drugostepenog suda zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Prema stavu trećem te odredbe, odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivno.

Naknada materijalne štete, prema pravilima obligacionog prava, odnosi se na uspostavljanje ranijeg stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala, kao i na isplatu u novcu ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne nadoknađuje štetu potpuno ili ako uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće (član 180. Zakona o obligacionim odnosima).

Evropski sud za ljudska prava je u predmetima u odnosu na Srbiju izrazio stav da za neisplaćena potraživanja zaposlenih prema društvenim preduzećima i preduzećima sa pretežnim društvenim kapitalom, kao subjekata pod kontrolom države, dosuđena pravnosnažnom sudskom odlukom koja su u izvršnom postupku ostala nenaplaćena duži vremenski period, odgovara Republika Srbija, iz sopstvenih sredstava. Presudama donetim u takvim predmetima Republika Srbija je obavezana da iz sopstvenih sredstava, u roku od tri meseca od njihove pravnosnažnosti, isplati podnosiocima predstavke iznose koji su im dosuđeni pravnosnažnim presudama domaćih sudova.

Ustavni sud je, uvažavajući praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, odlukama kojima je usvajao ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije usled nesprovođenja rešenja o izvršenju - prinudne naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa od preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, utvrđivao pravo nosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju, umanjene za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu.

Sledstveno izloženom, po stanovištu revizijskog suda, tužena je i u ovom slučaju dužna da tužiocu isplati iznos ostvaren na osnovu poravnanja Opštinskog suda u Čačku P1 1465/05 od 13.07.2006. godine i određen rešenjem o izvršenju I 3081/06 od 05.09.2006. godine, što znači i zateznu kamatu na iznos glavnog duga od datuma njegove dospelosti, odnosno od dana donošenja izvršne isprave, pa do dana podnošenja tužbe u ovom sporu. Na taj način tužiocu će biti nadoknađena materijalna šteta u skladu sa pravilom sadržanim u članu 185. Zakona o obligacionim odnosima i njegovo imovno stanje biti dovedeno u položaj u kojem bi se nalazilo da je izvršni postupak okončan isplatom dosuđenog novčanog potraživanja u razumnom roku, kako je pravilno zaključio prvostepeni sud.

Zbog toga je, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Tužiocu su dosuđeni troškovi postupka po reviziji u iznosu od 18.000,00 dinara, za sastav tog pravnog leka, i primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153. stav 1. i članom 154. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković