Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., koje sve zastupa Nišević Tadić Gordana, advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koga zastupa dr Dragan Đorđević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 819/21 od 15.04.2021. godine, u sednici održanoj 18.11.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 819/21 od 15.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 283/2013 od 24.09.2019. godine, u stavu prvom i drugom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocima na ime obračunate posebne radne stimulacije za period od 2003. godine do 2007. godine isplati iznose bliže opredeljene u stavu dva izreke, sa zakonskom zateznom kamatom. U stavu trećem izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 665.359,22 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate. U stavu četvrtom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili isplatu posebe radne stimulacije za 2002. godinu u ukupnom iznosu uod 428.638,06 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznose bliže opredeljene u ovom stavu, kao i deo tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa na ime posebne radne stimulacije za 2007. godinu od 406.636,88 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2008. godine pa do traženog iznosa od 1.967.360,39 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 745.841,52 dinara počev od 01.03.2019. godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 819/21 od 15.04.2021. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 283/13 od 24.09.2019. godine u stavu prvom i drugom izreke, dok je ista preinačena u delu odluke o troškovima postupka. U stavu drugom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, sa predlogom da se o istoj odluči u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku, kao o posebnoj reviziji.

Tužioci su dostavili odgovor na reviziju tuženog.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti i odlučivanju o posebnoj reviziji tuženog u skladu sa citiranom zakonskom odredbom, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tuženog odluči kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji. Nasuprot tome, nižestepenim odlukama odlučeno je o zahtevu tužilaca kao pravnih sledbenika lica koje je bilo zaposleno kod tuženog, za isplatu autorske naknade za sporni period od 2003. do 2007. godine. Na ovaj način odlučeno je u skladu sa rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2609/2020 od 02.12.2020. godine. Revizijski navodi tuženog ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje revizije iz odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer se ovaj sud već izjasnio o osnovu potraživanja tužilaca.

Stoga nisu ispunjeni uslovi za posebnu reviziju, pa je iz iznetih razloga na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije tuženog u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da ista nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Tužba je u predmetnom sporu podneta dana 30.12.2013. godine, vrednost pobijanog dela iznosi 14.241 evro, odnosno 1.630.461,70 dinara. Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela presude ne prelazi zahtevani revizijski cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić