.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 31471/2023
18.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Janković advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva – Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž rr1 321/23 od 24.08.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 18.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž rr1 321/23 od 24.08.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž rr1 321/23 od 24.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž rr1 321/23 od 24.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr1 152/22 od 05.04.2023. godine kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati tužilji naknadu imovinske štete u iznosu od 1.139,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.08.2022. godine do isplate; odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 1.139,10 dinara za period od 04.01.2002. godine do 02.08.2022. godine; obavezana tužena da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 39.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, o posebnoj reviziji tužene u ovom sporu nije potrebno odlučivati radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Predmet spora je zahtev tužilje za naknadu imovinske štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku.
Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od 1 godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Prema stavu trećem te odredbe, odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna.
Redovni sudovi u sporovima za naknadu imovinske štete, nastale zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala neizmirena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, slede pravne stavove izražene u odlukama Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava. Prema stavovima tih sudova, uspostavljena je direktna odgovornost države za obaveze privrednih društava koja ne uživaju dovoljnu institucionalnu i operativnu nezavisnost od države, i to bez utvrđivanja uzročno-posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nastale štete. Taj stav sadržan je i u Zaključku Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, donetom u postupku rešavanja spornog pravnog pitanja Spp 6/2016, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Uzročno-posledična veza između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nastale imovinske štete nužno se mora utvrđivati u slučaju kada nenaplaćeno potraživanje ne potiče iz radnog odnosa, kao i u slučajevima kada to potraživanje postoji prema izvršnom, odnosno stečajnom dužniku koje nije osnovano na bazi društvenog ili državnog kapitala (dopuna Zaključka od 02.11.2018. godine, usvojena na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 27.09.2019. godine).
U konkretnom slučaju, tužiljino potraživanje potiče iz radnog odnosa sa stečajnim dužnikom „Beobanka“ a.d. Beograd, koje u potraživanom iznosu nije naplaćeno u stečajnom postupku, a rešenjem stečajnog suda je utvrđeno da je tužilji u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Stečajni dužnik je privredni subjekt koji je u vreme nastanka tužiljinog potraživanja poslovao sa državnim kapitalom, zbog čega je tužena država direktno odgovorna za štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku.
U stečajnom postupku tužilji je priznato novčano potraživanje samo u visini glavnog duga, bez obračunate i pripisane zatezne kamate. Zato su za dozvoljenost posebne revizije tužene irelevantni navodi da nije utvrđena struktura tužiljinog potraživanja, odnosno da li je u isto uračunata zakonska kamata i po kojoj metodi je obračunata.
Iz navedenih razloga, s obzirom da u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Prema odredbi člana 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda u postupku u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, zbog čega je na osnovu člana 413. tog zakona odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
