U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ..., čiji su zajednički punomoćnici Vladimir Grujić i Mirjana Nišagaćin, advokati iz ..., protiv tuženog a.d. „Budućnost“ Bačka Palanka, čiji je punomoćnik Marko Ostojić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1504/20 od 25.01.2021. godine, u sednici održanoj 16.11.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1504/20 od 25.01.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 596/2017 od 31.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da im na ime naknade štete za period od 2008. godine zaključno sa 2018. godinom isplati svakom tužiocu ponaosob, za svaku godinu, novčane iznose bliže navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog godišnjeg iznosa (01. juna naredne godine) do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženom na ime troškova postupka plate 108.651,50 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1504/20 od 25.01.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen zahtev tužilaca i obavezan tuženi da tužiocima na ime naknade štete za period od 2011. godine zaključno sa 2018. godinom isplati svakom tužiocu ponaosob, za svaku godinu, novčane iznose bliže navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog godišnjeg iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da im na ime naknade štete za 2010. godinu, 2015. godinu, 2016. godinu, 2017. godinu i 2018. godinu na ime naknade štete isplati svakom tužiocu ponaosob, za svaku godinu novčane iznose bliže navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog godišnjeg iznosa do isplate. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su suvlasnici poljoprivrednog zemljišta - katastarske parcele broj .., njiva druge klase upisane u list nepokretnosti broj .. KO Bačka Palanka, i to AA i BB sa po 2/12 idealnih dela, DD i ĐĐ sa po 3/12 idealnih dela i VV i GG sa po 1/12 idealnih dela. Tužioci su predmetnu parcelu nasledili, a ona je bila predmet postupka vraćanja zemljišta koji je 1992. godine vodila Komisija za povraćaj zemljišta bivšim vlasnicima koju je formirala Opština Bačka Palanka. Pravni prethodnici tužilaca, a kasnije i tužioci su vodili parnični postupak protiv a.d. „Budućnost“ Bačka Palanka, Opštine Bačka Palanka, EE i ŽŽ, radi naknade materijalne štete i predaje u posed napred navedene parcele. Ovaj postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1605/13 od 06.03.2014. godine, kojom su obavezani a.d. „Budućnost“ Bačka Palanke i Opština Bačka Palanka da solidarno naknade materijalnu štetu zbog nekorišćenja predmetne parceli ZZ i II u periodu od 1992. godine do 1998. Godine, a AA, BB, JJ, ĐĐ i DD za period od 2003. godine do 2009. Godine, dok su a.d. „Budućnost“ Bačka Palanke, EE i ŽŽ obavezani da tužiocima u tom postupku predaju u posed predmetnu parcelu. U obrazloženju ove presude između ostalog je navedeno da su pravni prethodnici tužilaca KK i LL bili suvlasnici predmetne parcele i da su oni, kao zakupodavci 01.03.1984. godine zaključili ugovor o zakupu predmetne parcele sa pravnim prethodnikom d.p. „Budućnost“ Bačka Palanka, kao zakupcem na period od jedanaest godina sa početkom zakupa ekonomske 1983/1984 godine i prestankom zakupa ekonomske 1994/1995 godine. Zakupodavci su 15.07.1992. godine, svaki ponaosob, sa d.d. „Budućnost“ Bačka Palanka zaključili ugovore o raskidu ugovora o zakupu, kojim je članom 2. ugovoreno da zakupac vrati u posed zakupodavcima predmetnu parcelu nakon skidanja useva 1992. godine. Nakon isteka zakupa predmetne parcele d.d. „Budućnost“ kao pravni prethodnik d.p. „Budućnost“, a sada a.d. „Budućnost“ Bačka Palanka nije vratio u posed zakupljenu parcelu. Nakon izvršnosti presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1605/13 od 06.03.2014. godine tužioci su po osnovu dosuđene naknade štete isplaćeni, ali nisu tražili od tuženog predaju u posed predmetne parcele ni u izvršnom postupku, niti neposredno. Tužioci su angažovali geometra radi utvrđenja granica predmetne parcele, kojom prilikom nisu bili prisutni predstavnici tuženog, ali ni nakon toga nisu tražili predaju u posed predmetnu parcelu za koju su merenjem utvrdili da je njihova. Tokom ovog postupka tužioci su putem svog punomoćnika uputili dopis tuženom 02.10.2017. godine, koji ga je obavestio da je ovlašćen da ponudi konačno rešenje ovog problema, kako bi bez izvršnog postupka sproveli pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1605/13, tako što bi on vratio predmetnu parcelu njegovim strankama kako bi je mogli prodati. Na ovaj dopis tuženi nije odgovorio. Predmetnu nepokretnost poslednje dve godine, 2017. i 2018. godine je obrađivao LJLJ koji nije platio naknadu za njeno korišćenje iako je u vezi korišćenja razgovarao sa tužiocem BB koji mu je na pitanje da li može da obradi zemljište odgovorio da njega to ne interesuje jer zemlja nije njegova. ŽŽ i EE, kao lica koja su zajedno sa tuženim bili obavezani na predaju predmetnu parcelu ne nalaze se u njenom posedu. Predmetna parcela nalazi se na izlazu iz Bačke Palanke prema ..., dobrog je kvaliteta, druge klase, tipa livadska crnica bez karbonata. Zbog površine od 3 ha 43 a 39 m2 predmetna parcela je pogodna za poljoprivrednu proizvodnju, s tim što je na sredini parcele rastinje koje otežava obradu. S obzirom na postojeće tržišne cene zakupa poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Bačke Palanke, te osobine predmetne parcele, cena zakupnine na godišnjem nivou iznosi 250 evra po katastarskom jutru, a zakupnina za celu predmetnu parcelu iznosi 1.491,60 evra.

Prvostepeni sud je odbio, kao neosnovan zahtev tužilaca jer je smatrao da tužioci nisu dokazali da se tuženi nalazi u posedu predmetne parcele i da je nesavestan držalac iste.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, suprotno navodima revizije, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je delimično usvojio zahtev tužilaca, pravilnom primenom materijalnog prava.

Tužioci su tužbom podnetom 26.08.2014. godine tražili naknadu materijalne štete u vidu izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja predmetne parcele, jer im tuženi, koji je u posedu predmetne parcele istu nije predao u posed, iako je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1605/13 od 06.03.2014. godine obavezan da im predmetnu parcelu preda u posed. Kod utvrđenog da su tužioci suvlasnici predmetne parcele u čijem je posedu tuženi i da im tuženi i nakon pravnosnažnosti napred navedene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1605/13 od 06.03.2014. godine istu nije predao u posed, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da tužioci imaju pravo na naknadu materijalne štete u vidu izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja predmetne parcele za period od 2011. godine zaključno sa 2018. godinom, pravilnom primenom člana 154, 155. i 189. Zakona o obligacionim odnosima i člana 39. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Međutim, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud, tužioci imaju pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu, jer su doprineli da šteta nastane, primenom člana 192. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da od tuženog nisu tražili da im preda u posed predmetnu parcelu, na koji način su doprineli da šteta nastane i s tim u vezi imaju pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu, čiju je visinu drugostepeni sud pravilno utvrdio. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je zahtev tužilaca za naknadu predmetne materijalne štete za 2010. godinu zastareo, imajući u vidu da je tužba podneta 26.08.2014. godine. Razlozi koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku, kao dovoljne i jasne prihvata i kasacioni sud. Stoga su neosnovani navodi revizije kojima se osporava drugostepena odluka u odbijajućem delu, jer je drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava odbio ovaj zahtev tužilaca za naknadu štete.

Suprotno navodima revizije, pravilna je odluka o troškovima postupka, imajući u vidu uspeh tužilaca u ovom postupku.

Sa napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić