Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Radoslav Papović, advokat iz ... i Joakim Hardi, advokat iz ..., protiv tužene „BB BANK“ AD ..., čiji su punomoćnici advokat Nemanja Aleksić i drugi advokati iz Zajedničke advokatske kancelarije Aleksić sa saradnicima iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora o kreditu i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 702/19 od 09.05.2019. godine, u sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 702/19 od 09.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 702/19 od 09.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudske jedinice u Kuli, P 1339/18 od 28.03.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je ništava odredba člana 3.5 Obaveznih elemenata ugovora o kreditu, zaključenog 10.08.2018. godine, između tužilje i tužene, koja glasi “jednokratna naknada za obradu kreditnog zahteva – fiksna 28.125,00 dinara”, pa je stavom trećim izreke obavezana tužena da tužilji plati 28.125,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.08.2018. godine do isplate. Stavom četvrim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 47.500,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 702/19 od 09.05.2019. godine, žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, s obzirom da iako banka ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, tužbeni zahtev je u konkretnom slučaju usvojen jer tužena nije dokazala koji su to stvarni troškovi i na šta se odnose troškovi obrade kredita od 28.125,00 dinara, koji su tužilji naplaćeni. Tužena uz reviziju jeste dostavila odluke apelacionih sudova kojima je na drugačiji način odlučeno o istovetnom tužbenom zahtevu, ali drugačija odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom ne znači nužno i drugačije pravno shvatanje, jer ona zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje prava, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora i sticanja bez osnova, u ovoj pravnoj stvari, podneta je 12.09.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 28.125,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP. U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić