Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilaca AA i drugi, čiji je zajednički punomoćnik Milunka Arsić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 1262/19 od 28.10.2019. godine, u sednici održanoj dana 30.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 1262/19 od 28.10.2019. godine, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužilaca, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Pazaru Gž 1262/19 od 28.10.2019. godine, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužilaca.

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Novom Pazaru, presudom Gž 1262/19 od 28.10.2019. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Sjenici P 326/18 od 01.04.2019. godine u stavu prvom izreke, kojim su odbijeni pojedinačni tužbeni zahtevi tužilaca u pojedinačno opredeljenim iznosima u ovom stavu izreke za svakog od tužilaca na ime naknade štete, sa traženom zakonskom zateznom kamatom (stav prvi izreke). Usvojio je žalbu tužene i ukinuo odluku o troškovima postupka sadržanu u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Sjenici P 326/18 od 01.04.2019. godine, kojom su obavezani tužioci da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 102.000,00 dinara i predmet vratio na ponovno odlučivanje (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, kao posebnu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. U reviziji je između ostalog ukazano na određene odluke Ustavnog suda Republike Srbije Už 17/2015 i Už 2785/2016.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18), ocenio da revizija tužilaca nije izuzetno dozvoljena.

Iz pobijane drugostepene presude između ostalog proizlazi, da je prvostepeni sud primenom člana 154. stav 1., 155., 172. stav 1. i člana 181. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO („Službeni list SFRJ“ br.29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“ br. 31/93) zaključio da tužena nije odgovorna za štetu prema tužiocima, koja se ogleda u tome što su njihova potraživanja utvrđena u stečajnom postupku, bez krivice radnika, ostala nenamirena u potpunosti. Zatim, da je prvostepeni sud našao da ne postoji odgovornost tužene za naknadu štete u smislu odredbe člana 172. stav 1. ZOO, kada pravno lice odgovara za štetu koju trećem licu prouzrokuje njegov organ u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija, s obzirom na to da Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala neizvršena u postupku stečaja, vođenim nad stečajnim dužnikom, sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, samo uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava zaposlenih na suđenje u razumnom roku, što oni u ovom slučaju nisu dokazali.

Imajući u vidu navedeno, u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije tužilaca u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tužilaca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude na ime glavnog tužbenog zahteva tužilaca očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužilaca nije dozvoljena, na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić