Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Marija Joksović i Zoran Benić, advokati iz ..., protiv tužene „BB“ AD ..., čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i isplate, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 523/19 od 29.03.2019. godine, na sednici održanoj 27.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 523/19 od 29.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 523/19 od 29.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudske jedinice u Kuli P 357/18 od 29.01.2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništava odredba člana 3. tačka 3.5 Obaveznih elemenata Ugovora o kreditu broj ..., pod nazivom „vrsta i visina svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita“ u delu naknada banke od 05.01.2016. godine što je tužena dužna priznati i trpeti. Obavezana je tužena da tužilji isplati iznos od 4.436,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 3.327,90 dinara, počev od 06.11.2018. godine do isplate. Odbijen je višak tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da tužilji isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 1.108,78 dinara, počev od 06.11.2018. godine do isplate. Obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka isplati iznos od 60.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 523/19 od 29.03.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je usvojena i preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi tako što je obavezana tužena da pored dosuđenih troškova postupka, isplati tužilji na ime troškova postupka još i iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na način i pod uslovima kao u prvostepenoj presudi, dok je žalba tužene odbijena i prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o utvrđenju ništavosti odredbe ugovora o kreditu koja reguliše naknadu troškova obrade kreditnog zahteva i isplati, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev delimično osnovan. O ovom pravu tužilje, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačiju odluku Apelacionog suda, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje i isplata, tužba je podneta 07.02.2018. godine. Vrednost predmeta spora označena u uvodu prvostepene presude je 3.327,90 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, te je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić