Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3034/20 od 10.06.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke, tako što su obavezani tuženi da tužiocu solidarno naknade štetu u iznosu od 22.025,18 dinara na ime plaćenih računa za vodu, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev tužioca preko navedenog iznosa do traženog iznosa od 22.754,84 dinara i to za iznos od još 729,66 dinara, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezani tuženi da tužiocu solidarno naknade štetu u iznosu od 4.250 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate na ime troškova plaćenih zakupnina za period od 85 meseci, dok je u preostalom delu preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa i to za iznos od još 350,00 evra tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude tako što su obavezani tuženi da solidarno tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 199.500,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, dok je odbijen kao neosnovan zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Dopunskim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 3034/20 od 23.09.2020. godine, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova prvostepenog i drugostepenog postupka (taksi za prvostepenu presudu i za žalbu) solidarno isplate iznos od 68.800,00 dinara.

Protiv drugostepene presude u preinačujućem delu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Troškove je tražio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11...18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje u reviziji na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije bio predmet ocene revizijskog suda s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti shodno članu 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je koristio stan broj ... u suterenu stambene zgrade u Ulici ... broj ... u ..., koji je predstavljao jednu sobu površine 12m2, s tim da se preko puta ovog prostora nalazi vešernica u kojoj je postavljen VC sa šoljom i instalirana je voda. Tuženi su dana 26.03.2002. godine srušili klozet u vešernici, skinuli sve vodovodne i kanalizacione instalacije, zbog čega je tužilac bio onemogućen da koristi stan kao i VC i vodu u vešernici. Rešenjem P 1865/04 od 01.11.2014. godine utvrđeno je da su tuženi dana 26.03.2002. godine izvršili smetanje državine tužioca u Ulici ... broj ... u ... u mirnom korišćenju njegovog VC-a. Zbog navedenog, tužilac je bio prinuđen da iznajmi sobu počev od 01.04.2002. godine, pa zaključno sa novembrom 2009. godine za mesečnu zakupninu od 50 evra. U navedenom periodu tužilac je plaćao troškove komunalija za svoj stambeni prostor, između ostalog i za vodu koja je bila instalirana u vešernici.

Prvostepeni sud je ceneći prigovor zastarelosti potraživanja štete na ime plaćenih zakupnina ocenio da je isti osnovan saglasno odredbi člana 376. ZOO u kom delu je odbio tužbeni zahtev u celosti, dok je u pogledu zahteva za naknadu štete na ime plaćenih računa za vodu zaključio da je prigovor zastarelosti delimično osnovan za period od 01.04.2002. godine do 09.11.2002. godine, pa je u ovom delu delimično usvojio, a delimično odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da su tuženi odgovorni za materijalnu štetu koju je tužilac pretrpeo, a da je prilikom ocene istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja pogrešno primenjena odredba člana 376. ZOO. Tužilac je plaćao zakupninu za drugi stan u periodu od 01.04.2002. godine do 30.11.2009. godine, a obaveza plaćanja zakupnine po zaključenim ugovorima dospevala je 15-tog u mesecu za tekući mesec. Kako je tužba u ovoj parnici podneta 09.11.2005. godine, kao i da je za zastarelost naknade štete propisan trogodišnji rok zastarelosti, našao da je potraživanje tužioca na ime pričinjene štete za plaćanje zakupnine delimično zastarelo za iznos od 350 evra u kom delu je odbio tužbeni zahtev dok je u preostalom delu za iznos od 4.250,00 evra u dinarskoj protivvrednosti tužbeni zahtev usvojio. U pogledu preostalog dela tužbenog zahteva za naknadu štete na ime plaćenih računa za utrošenu vodu našao je da je prigovor zastarelosti delimično osnovan i to za period od 01.04.2002. do 30.09.2002. godine u ukupnom iznosu od 729,66 dinara, s obzirom da obaveza plaćanja troškova „Infostana“ dospeva 15-tog narednog meseca za potraživanje iz prethodnog meseca iz kojih razloga je preinačio prvostepenu presudu u stavu prvom i drugom izreke i tužiocu dosudio iznos od 22.025,18 dinara, a odbio tužbeni zahtev za iznos od 729,66 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo obavezivanjem tuženih da tužiocu solidarno naknade štetu koja je prouzrokovana radnjama tuženih, a na ime troškova plaćanja zakupnina i delimično nezastarelog dela na ime plaćenih računa za vodu, shodno članu 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, kako je to propisano odredbom člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako je zakonom za pojedine slučajeve nije šta drugo propisano, na osnovu člana 361. stav 1. istog zakona.

U konkretnom slučaju, šteta po tužioca postoji u vidu štete koju je imao za iznajmljivanje drugog stambenog prostora, jer je krivicom tuženih onemogućen u korišćenju svog stambenog prostora, kao i šteta na ime plaćenog utroška vode koju krivicom tuženih nije koristio. Rok zastarelosti u odnosu na troškove plaćanja zakupnine, počinje da teče za svako pojedinačno mesečno potraživanje 15-tog u mesecu za tekući mesec, a za troškove utroška vode 15-tog narednog meseca za potraživanje iz prethodnog meseca. Stoga je, pravilno drugostepeni sud zaključio da je, imajući u vidu da je tužba podneta 09.11.2005. godine, nastupila zastarelost potraživanja po osnovu plaćene zakupnine za period pre 09.11.2002. godine odnosno za utrošak vode za period pre 30.09.2002. godine.

Stoga su neosnovani navodi revizije tuženih o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri oceni prigovora zastarelosti.

U preostalom delu revizijski razlozi se faktički odnose na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog kojih razloga se revizija u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ne može izjaviti.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta u smislu odredbe člana 153. i 154. ZPP u vezi člana 165. stav 1. istog zakona.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen, s obzirom da ovaj trošak nije bio nužan.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić