Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Gordane Džakula i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bogoljub Gačević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., radi utvrđenja vanbračne tekovine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 816/21 od 31.03.2021. godine, u sednici održanoj 15.07.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 816/21 od 31.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv preude Apelacionog suda u Beogradu Gž 816/21 od 31.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3039/14 od 09.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici sa tuženom suvlasnik sa 61,83% na porodičnoj kući u selu ... i na zemljištu na kome se kuća nalazi, upisano na ime tužene u listu nepokretnosti ... KO ..., kao kp.br. ..., njiva pete klase u površini od 0.09,69 ha, što je tužena dužna priznati i trpeti da se tužilac uknjiži kao suvlasnik kada se za to steknu zakonski uslovi i da izvrši fizičko izdvajanje svoje tekovine ili da mu na ime tekovine plati 1.694.130,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.08.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 816/21 od 31.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnaže presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, primenom člana 168, 170, 171. i 191. Porodičnog zakona, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici sa tuženim suvlasnik sa 61,83% na predmetnoj nepokretnosti ili da mu na ime vanbračne tekovine plati 1.694.130,00 dinara, sa kamatom od 19.08.2018. godine, jer je utvrđeno da predmetna nepokretnost nije stečena u toku trajanja vanbračne zajednice stranaka, već da predstavlja posebnu imovinu tužene. Stranke su živele u vanbračnoj zajednici od 1996. godine do 2005. godine i imaju dvoje zajedničke dece rođene 1998. godine i 2004. godine, koja su nakon prestanka vanbračne zajednice stranaka poverena tuženoj, na samostalno vršenje roditeljskog prava. Stranke su sa decom tokom trajanja vanbračne zajednice živele u kući roditelja tužene. Predmetna nepokretnost izgrađena je pre nego što su stranke zasnovale vanbračnu zajednicu, a tužena se sa decom uselila u predmetnu nepokretnost 2008. godine, nakon što je istu sredila za stanovanje. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, jer su nižestepeni sudovi odluku o neosnovanosti zahteva tužioca zasnovali na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava Porodičnog zakona, koja odluka je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Osim toga revizijom se osporava utvrđeno činjenično stanje. Imajući u vidu napred navedeno ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg iteresa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 22.09.2014. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 500.000,00 dinara.

S obzirom da u ovom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić