.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 31717/2023
18.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Zorice Bulajić, Vesne Stanković, Jelice Bojanić Kerkez i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Janko Kumburović, advokat iz ... protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Simić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1753/23 od 08.08.2023. godine, u sednici održanoj 18.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1753/23 od 08.08.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1753/23 od 08.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 1101/23 od 06.03.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime povraćaja zajma isplati 35.400,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 02.11.20213. godine do isplate. Stavom drugi izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati troškove parničnog postupka od 790.364,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1753/23 od 08.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrde odredba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Tuženi u reviziji nije pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Obrazloženje pobijanih odluka u skladu je sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava, a navodi revizije kojima se ukazuje na nalaz i mišljenje sudskog veštaka, usmereni su na ocenu dokaza i dokazni postupak, čime se zapravo osporava utvđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji u smislu člana 404. stav 1. ZPP nije dozvoljeno. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka nisu dozvoljen razlog za izjavljivanje posebne revizije, primenom navedene zakonske odredbe.
Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi duga podneta je 23.08.2017. godine, vrednost predmeta spora je 35.400,00 evra, što predstavlja i pobijanu vrednost predmeta spora.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
