.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3172/2020
17.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislava Ristić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća za garaže i parkirališta „Parking servis“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Goran Atanasković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8198/18 od 04.09.2019. godine, u sednici održanoj 17.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8198/18 od 04.09.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8198/18 od 04.09.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9361/15 od 14.05.2018. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu preda u državinu putničko vozilo marke „...“ model „...“, identifikacioni broj ..., registarske oznake ... ... ..., Republika ... . U drugom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu, na ime naknade materijalne štete, isplati: za zakup drugog putničkog vozila, 210.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2015. godine do isplate; na ime izgubljene vrednosti vozila, iznos od 122.705,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.09.2016. godine do isplate; na ime troškova šlepanja do ..., iznos od 136.876,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od pravosnažnosti presude do isplate; na ime troškova preostale registracije osiguranja od 01.04.2014. godine do isteka registracije, iznos od 27.265,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2014. godine; na ime servisa, iznos od 9.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od pravnosnažnosti presude i, na ime zamene AKU baterije, iznos od 4.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od pravnosnažnosti presude do isplate. U trećem stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 17.200,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8198/18 od 04.09.2019. godine, u prvom stavu izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. U drugom stavu izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, u kojoj je predložio da se o istoj odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je dao odgovor na reviziju.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, jer se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, dok je uz reviziju priložena odluka koja se ne odnosi na istu činjeničnu pravnu situaciju kao u konkretnom slučaju tako da ne predstavlja dokaz o tome da je u istoj činjenično pravnoj situaciji drugačije primenjeno materijalno pravo, niti o neujednačenoj sudskoj praksi. Stoga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 04.06.2015. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 510. 346,00 dinara.
Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
