Rešenjem Višeg suda u Šapcu Gž 1060/2023 od 19.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Loznici R1 79/2021 od 13.12.2022. godine u stavu prvom i drugom izreke, u delu u kojem je utvrđena naknada za eksproprisane nepokretnosti u iznosu od 2.265.082,96 dinara i obavezan protivnik predlagača da predlagaču po tom osnovu isplati navedeni iznos sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 13.12.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbačen je zahtev protivnika predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv rešenja drugostepenog suda, kojim je postupak pravnosnažno okončan protivnik predlagača je blagovremeno izjavio revizije, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnim revizijama predlagača i protivnika predlagača propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovana rešenja nižestepenih sudova kod određivanja predlagaču novčane naknade za eksproprisano zemljište za potrebe izgradnje državnog puta, a koju je dužan da isplati protivnik predlagač kao korisnik eksproprijacije, kao i navode iznete u reviziji protivnika predlagača, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača, primenom člana 404. ZPP. Pravno stanovište nižestepenih sudova u ovoj pravnoj stvari je u skladu sa postojećom sudskom praksom revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava kod određivanja novčanih naknada za zemljište oduzeto u javnom interesu radi izgradnje državnog puta. Pravilna primena materijalnog prava u stvarima kao što je ova, počiva na odredbama članova 41. stav 2. i 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji, u skladu sa kojima je odlučeno u ovom konkretnom slučaju. Imajući u vidu da je pitanje novčane naknade za eksproprisano zemljište u javnom interesu radi izgradnje državnog puta, već razmatrano u ustanovljenoj sudskoj praksi instanciono najvišeg suda u Republici Srbiji, ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, kao ni razmatranja pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Uslova nema ni za razmatranjem pitanja načina utvrđenja tržišne vrednosti nepokretnosti, koja je u ovom slučaju utvrđena na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište, izraženog u brojnim odlukama Vrhovnog suda i Ustavnog suda, da sud prilikom određivanja visine naknade nije vezan isključivo procenom poreske uprave, već je ovlašćen da izvede dokaz veštačenjem i visinu naknade odredi primenom kriterijuma koji su veštačenjem uzeti u obzir pri utvrđenju tržišne vrednosti konkretne nepokretnosti.

Iz iznetih razloga, ocenjeno je da nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi da se prihvati odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizija predlagača i protivnika predlagača, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82, 48/88, „Službeni glasnik RS“ br. 46/95 ... 14/22) i utvrdio da revizije nisu dozvoljene.

Na osnovu odredbe člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku u kom se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim zakonom ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, pravo na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

Na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak u ovom predmetu započet je predlogom za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost od 15.09.2021. godine, prvostepeno rešenje je od 13.12.2022. godine, a drugostepeno rešenje je od 19.06.2023. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela rešenja je 2.265.082,96 dinara.

Imajući u vidu da je ovo vanparnični postupak u kom se odlučuje o imovinsko- pravnoj stvari u kom vrednost predmeta postupka pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. u vezi člana 28. Zakona o parničnom postupku, i odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odluku kao u stavu trećem izreke Vrhovni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pošto troškovi sastavljanje odgovora na reviziju nisu potrebni radi vođenja parnice na osnovu odredbe člana 154. istog Zakona.

Predsednik veća – sudija

Zoran Hadžić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković