Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, protiv tuženog AA iz ..., čiji su punomoćnici Vladan Jovičić i Damir Drnda, advokati iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o revizijama tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5123/2019 od 25.09.2019. godine, u sednici održanoj 28.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5123/2019 od 25.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5123/2019 od 25.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 133/2018 od 24.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor presuđene stvari. Drugim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništavo rešenje Savezne uprave carina br. .. od 14.05.1999. godine kojim je tuženom dodeljen kadrovski stan u zakup na neodređeno vreme, i to dvosoban komforan stan u ..., na lokaciji ,,BB“, Blok .., lamela .., prvi sprat u ul. ... broj .., stan broj .. u površini od 57,45m2. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tuženoj na ime troškova parničnog postupka naknadi iznos od ukupno 142.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5123/2019 od 25.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio redovnu reviziju dana 05.11.2019. godine zbog bitne povrede odredba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, i posebnu reviziju dana 06.11.2019. godine u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti rešenja Savezne uprave carina o dodeli kadrovskog stana tuženom u zakup na neodređeno vreme, a pravnosnažnom odlukom odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. O osnovanosti zahteva tužioca za utvrđenje ništavosti navedenog rešenja, pobijanom odlukom odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u pravnosnažno okončanim postupcima sa tužbenim zahtevima kao u ovoj pravnoj stvari. Pri tom, odluke sudova priložene uz reviziju, kojima tuženi ukazuje na eventualno drugačije odlučivanje o istom pravnom pitanju u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom, ne ukazuju nužno i na iskazan različit pravni stav u tim odlukama, budući da pravilna primena materijalnog prava u tim sporovima zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja. Zbog navedenog u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, iz kojih razloga je i odlučeno kao u izreci.

Ispitujući dozvoljenost redovne revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja ništavosti podneta je 09.07.2008. godine, a kao vrednost predmeta spora je označen iznos od 501.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da su revizije nedozvoljene, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić