Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3178/2021
08.03.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Srđan Novaković, advokat iz ..., protiv tuženih VV i GG, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Mara Janković, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beograd Gž 2094/20 od 22.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 08.03.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beograd Gž 2094/20 od 22.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beograd Gž 2094/20 od 22.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2094/20 od 22.10.2020. godine, odbijena je žalba tuženih i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 24372/12 od 03.10.2018. godine, ispravljena rešenjima toga suda P 24372/12 od 21.12.2018. godine i 19.12.2019. godine, kojom je utvrđeno da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između sada pok. DD, kao primaoca izdržavanja, i VV i GG, kao davaoca izdržavanja, overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu dana 18.11.2009. godine pod brojem 3R 658/2009, utvrđeno da su tužioci, kao zakonski naslednici po pravu predstavljanja iza svog pok. oca ĐĐ, vlasnici sa po ¼ idealnih delova nepokretnosti-dvosobnog stana broj .., površine 54m2, u prizemlju kuće broj .. u ulici ... u Beogradu, na kp br. .. KO ..., što su tuženi dužni da priznaju i trpe da tužioci na osnovu presude upišu svoje pravo svojine na predmetnom stanu u nadležnom registru nepokretnosti, te tuženi obavezani da tužiocima na ime naknade troškova postupka isplate iznos od 188.600,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavili tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP).

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, tako što je isti usvojen, u činjenično-pravnoj situaciji da isti ima nedopušten osnov u smislu člana 51. Zakona o obligacionim odnosima, jer je zaključen u cilju izigravanja zakonskih naslednika, ovde tužilaca, a ne u cilju izdržavanja primaoca izdržavanja, zbog čega je protivan prinudnim propisima iz odredbe člana 194. Zakona o nasleđivanju, te ništav u skladu sa članom 52. i 103. ZOO. Pobijanom presudom drugostepeni sud je, kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, odlučio uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovrsnim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i kod ove vrste ugovora, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja ništavosti podneta je 10.12.2012. godine, a vrednost spora je 400.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić