Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 420. stav 1. i 6. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 10/23 – dr.zakon), odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95... 14/22), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Odeljenja za imovinsko-pravne, stambeno-komunalne poslove, urbanizam i građevinarstvo i zaštitu životne sredine opštinske uprave Opštine Despotovac broj 465-1/2020-08 od 02.03.2020. godine usvojen je predlog PAR.br. 9602 od 30.10.2015. godine koji je podnela Republika Srbija – MO, pa su u korist Republike Srbije, za potrebe Ministarstva odbrane, eksproprisane nepokretnosti upisane u l.n. br. .. k.o. ..., bliže navedene u dispozitivu prvostepenog rešenja, sve upisane kao privatna svojina, sa obimom udela 1/1 na ime AA iz ..., radi formiranja uređenja, izgradnje i korišćenja višenamenskog poligona „Pasuljanske livade“ u sklopu sa prostornim planom poligona „Pasuljanske livade“ usvojenim 2011. godine i rešenjem Vlade RS 05 broj: 465-5666/2015 od 29.05.2015. godine. Prema nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke tržišna vrednost porodičnog objekta na dan procene iznosi 73.329,60 evra, odnosno 8.607.252,46 dinara, a tržišna vrednost pomoćnog objekta na dan procene 48.523,13 evra, odnosno 5.695.528,54 dinara. Veštak poljoprivredne struke je utvrdio da je vrednost zemljišta i zasad voćaka ukupno 471.785,00 dinara, a veštak šumarske struke da je ukupna vrednost šume i šumskog zemljišta 114.026,50 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su predlagača obavezali da protivniku predlagača isplati novčanu naknadu za eksproprisano zemljište ukupno u iznosu od 14.888.592,50 dinara, u smislu odredbe člana 42., 43., 45., 47., 48. i 61. Zakona o eksproprijaciji, kao i člana 132. do 140. Zakona o vanparničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ br.53/95....106/16), propisano je da se visina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje po tržišnoj ceni, prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi. Na osnovu odredbe člana 42. stav 1. istog zakona, naknada za eksproprisano poljoprivredno i građevinsko zemljište određuje se u novcu, prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drugačije propisano. Prema stavu 2. ovog člana, procenu tržišne cene iz stava 1. vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza za prenos apsolutnih prava na nepokretnostima.

U konkretnom slučaju, naknada za eksproprisane nepokretnosti određene su u skladu sa nalazima i mišljenjima sudskih veštaka, a naknada za oduzeto zemljište je pravilno određena prema statusu i stanju zemljišta koje ono ima u vreme određivanja naknade, a ne u vreme oduzimanja, pri čemu je tržišna vrednost nekretnine opredeljena veličinom i lokacijom iste, građevinskom zonom kojoj pripada i vrednosti parcela na sličnim lokacijama.

Visina tržišne cene eksproprisane nepokretnosti utvrđena je u skladu sa članom 42. Zakona o eksproprijaciji, pri čemu nije uzet u obzir izveštaj Poreske uprave o proceni tržišne vrednosti nepokretnosti. Suprotno revizijskim navodima, procena tržišne vrednosti nepokretnosti koju vrši Poreska uprava, u smislu člana 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji, predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, pri čemu ovaj organ ne utvrđuje tržišnu cenu eksproprisane nepokretnosti već samo daje njenu procenu, a jedino je sud nadležan da utvrdi naknadu za eksproprisanu nepokretnost. Zato se pored procene koju je dala Poreska uprava u postupku mogu izvoditi i drugi dokazi, odnosno odrediti veštačenje. U konkretnom slučaju, veštačenja su obavljena na osnovu uvida u stanje nepokretnosti na licu mesta, uzimajući u obzir sve relevantne kriterijume kao što je lokacija, infrastrukturna povezanost, ponuda i potražnja zemljišta, kao i na osnovu uporednih cena na toj lokaciji, pa je i po oceni Vrhovnog suda visina tržišne naknade pravilno određena prema nalazu i mišljenju veštaka.

S obzirom na navedeno, revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, te da je određivanje naknade putem veštačenja bilo nepouzdano i proizvoljno i da je trebalo prihvatiti procenu tržišne vrednosti nepokretnosti koju je dala Poreska uprava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30 stav 2. Zakona o vanpraničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković