Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Rada Rvović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milutin Kosanović, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 244/19 od 24.04.2019. godine, u sednici održanoj 14.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 244/19 od 24.04.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Subotici P2 N 275/18 od 29.01.2019. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P2 N 275/2018 od 29.01.2019. godine stavom prvom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se odredi mera zaštite od nasilja u porodici i da se zabrani tuženom da joj nanosi ili pokuša naneti telesne povrede, izaziva kod nje strah pretnjom nanošenja telesne povrede i da mu se zabrani da je vređa i da se bezobzirno i zlonamerno ponaša i da se približava njoj i mestu njenog stanovanja na udaljenosti daljoj od 100 metara, da se naloži tuženom da se iseli iz kuće koja se nalazi u ..., u Ulici ..., u roku od 24 časa po prijemu presude, te da će mere trajati najviše godinu dana, da žalba na presudu ne odlaže njeno izvršenje, kao i da se tuženi obaveže da joj naknadi troškove postupka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova postupka plati 36.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 244/19 od 24.04.2019. godine stavom prvim izreke, žalba tužilje je odbijena i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), i našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su sklopile brak ...1992. godine i imaju kćerku VV, koja je rođena ...2006. godine. Pre rođena ćerke, stranke su se jednom potukle, a u daljem zajedničkom životu tuženi nije bio fizički nasilan prema tužilji. U poslednje dve godine zajedničkog života između stranaka je dolazilo do čestih konfliktnih situacija, zbog čega je njihov brak razveden presudom Osnovnog suda u Subotici P 368/18 od 04.09.2018. godine, a zajedničko maloletno dete povereno je tužilji. Stranke žive u istoj kući u ..., u Ulici ... br. .., koja je vlasništvo tužilje, na kojoj tuženi ima pravo doživotnog plodouživanja.

Pre razvoda braka tužilja se dva puta obraćala Centru za socijalni rad Grada ... . Prvi put, 14.11.2016. godine, kada je izjavila da je tuženi naziva pogrdnim imenima skoro uvek kada je u pripitom stanju i pred detetom, da je jednom prilikom bacao sve stvari iz frižidera i da je ona tada pozvala policiju, da vozi njihovu ćerku u pripitom stanju, da joj je uzeo telefon i preko njenog naloga na fejsbuku se dopisivao sa raznim muškarcima i drugi put 29.03.2017. godine, kada je izjavila da je tuženi 27.03.2017. godine došao kući u vidno alkoholisanom stanju, da je vikao na nju, vređao je, tražio njen mobilni telefon, kako bi našao broj policajca za koga je sumnjao da ima nešto sa njom i pretio da će joj se osvetiti, jer ga je dva puta prijavljivala policiji. Tužilja se 28.12.2017. godine obratila PU Subotica, gde je izjavila da problem u braku sa tuženim postoji od prvog dana braka zbog njegovog alkoholisanog stanja, da je vređa, da su se često svađali, da je jednom prilikom u alkoholisanom stanju u dvorištu metalnom štanglom počeo da ubija sve kokoške, jer su ispod kvočke nestajala jaja i da je tuženi nikada nije tukao. Tuženi alkohol konzumira izuzetno retko, 30 godina radi na železnici, gde su kontrole alkoholisanog stanja česte i gde bi dobio otkaz kada bi bilo ustanovljeno da je bio u alkoholisanom stanju. Tužilja je odlazila kod psihijatra, na kontrolom pregledu 05.07.2016. godine kod tužilje je konstatovano stanje bez promena depresivno sindromske simtomatologije. Tužilja je više puta podnosila tužbe protiv tuženog radi zaštite od nasilja u porodici, da bi ih potom povukla. Dana 04.10.2018. godine tužilja je Odeljenju kriminalističke policije PU Subotica prijavila da je tuženi 23.04.2018. godine, oko 21 čas, došao kući pijan iz kafane i naterao svoju kćerku da napravi drveni ram za tapiseriju, jer on taj ram nije napravio kako treba, da je, dok su tužilja i kćerka pravile ram, vređao ih i ponižavao, a zatim se vratio u kafanu. Nakon opisanog događaja, tužilja se sa ćerkom preselila kod majke i podnela tužbu za razvod braka, a nakon razvoda braka, tužilja se sa ćerkom vratila u kuću u Ulici ... br. .., u dogovoru sa tuženim. Zbog prijave tužilje, tuženom je u periodu od 04.10.2018. godine do 04.11.2018. godine određena zabrana pristupa u kuću u Ulici ... br. .., dok je tužilja u to vreme živela u ..., u ... ulici br. .. u porodičnoj kući, koja je vlasništvo stranaka. Prilikom poslednje prijave tuženog policiji od strane tužilje, policija je izašla na lice mesta u kuću u Ulici ... br. .. i konstatovala da tuženi nije u alholisanom stanju, da je sam u kući i da nisu konstatovali u čemu se ogleda nasilje, ali su pozvali tuženog u policijsku stanicu da da izjavu. Tuženi je otišao svojim kolima u stanicu, a kada se vratio u kući je zatekao tužilju, koja je tada živela u ... ulici br. .. . Tužilja je prijavila policiji da je tuženi kršio zabranu pristupa u kuću u Ulici ... br. .., zbog čega je tuženi proveo u zatvoru 15 dana. Prema nalazu i stručnom mišljenju organa starateljstva Centra za socijalni rad Grada ... između parničnih stranaka nema elemenata nasilja u porodici, već da nisu u potpunosti razrešile partnerske odnose.

Na osnovu tako utvrđeno činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da u ovom slučaju tuženi nije vršio fizičko nasilje prema tužilji, a da je do verbalnih sukoba između stranaka dolazilo kontinuirano, zbog nerazrešenih partnerskih odnosa, a ne zbog potčinjenog položaja tužilje, da je tužilja akter verbalnih sukoba koliko i tuženi i u odnosu između tužilje i tuženog nema superiorne i potčinjene strane, što znači da nema ni nasilja u smislu odredaba Porodičnog zakona, sa kojih razloga su odbili, kao neosnovan zahtev tužilje, primenom člana 197. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijane odluke zasnovane su na pogrešnoj primeni materijalnog prava, usled čega činjenično stanje nije potpuno utvrđeno.

Članom 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da nasilje u porodici u smislu ovog zakona, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.

U postupku za zaštitu od nasilja u porodici sud treba da ispita da li je, ako jeste, kako je nasilje ispoljeno, odnosno da utvrdi da li je konkretno ponašanje lica, za koje se tvrdi da je izvršilac nasilja, a koje ponašanje se sastoji u određenim radnjama, propuštanju, gestikulaciji i slično, zaista ispoljeno i da potom kvalifikuje to ponašanje. Drskost, bezobzirnost, zlonamernost su suštinska obeležja nasilja u porodici, koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja, to su pravni standardi, čiju sadržinu treba da popuni sud, svojim sudom vrednosti. To znači da sud treba da koristići objektivne mere i uzimajući u obzir sve specifične, objektivne i subjektivne okolnosti konkretnog slučaja, zauzme stav da li je konkretna radnja, odnosno ponašanje takvo da se može smatrati drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem. Pri tome je neophodno, da sud pokaže „nultu“ toleranciju na nasilje, što podrazumeva da se svako ponašanje koje odstupa od standarda normalnog za ophođenje i komuniciranje sa članovima porodice kvalifikuje kao nasilje u porodici. Ukoliko ugrožavanje postoji, nije bitan stepen ugrožavanja, kako to pogrešno zaključuju nižestepeni sudovi, već je kod postojanja nasilja u porodici potrebno utvrditi i odrediti adekvatnu meru zaštite u skladu sa članom 198. Porodičnog zakona. Svrha zaštitnih, porodično-pravnih mera je upravo ta da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici, da se obezbedi zaštita fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice izloženog nasilju, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju ili podstiču ponavljanje nasilja, odnosno izvršenje drugih vidova nasilja.

Nižestepeni sudovi su zaključili da u ovom slučaju tuženi ne vrši fizičko nasilje prema tužilji, već da do verbalnih sukoba između stranaka dolazi kontinuirano zbog nerazrešenih partnerskih odnosa, da je tužilja akter verbalnih sukoba koliko i tuženi i da u odnosu između tužilje i tuženog nema superiorne i potčinjene strane. Međutim, s obzirom da iz utvrđenog činjeničnog stanja sledi da se tužilja obraćala dva puta organu starateljstva navodeći da je tuženi naziva pogrdnim imenima skoro uvek kada je u pripitom stanju i pred detetom, da je jednom prilikom bacao sve stvari iz frižidera i da je ona tada pozvala policiju, da joj je uzeo telefon i da se preko njenog naloga na fejsbuku dopisivao sa raznim muškarcima, da je je, tražio njen mobilni telefon, kako bi našao broj policajca za koga je sumnjao da ima nešto sa njom i pretio da će joj se osvetiti, jer ga je dva puta prijavljivala policiji, da se obraćala policiji, da je tuženom u periodu od 04.10.2018. godine do 04.11.2018. godine određena zabrana pristupa u kuću u Ulici ... br. .., gde je tužilja sa zajedničkim detetom živela, to su nižestepeni sudovi propustili da utvrde da li je ponašanje tuženog zaista ispoljeno na način na koji ga tužilja opisuje i da potom kvalifikuju to ponašanje, kao i da li je takvo ponašanje tuženog ugrozilo duševno zdravlje ili spokojstvo tužilje, sa kojih razloga je odlučeno kao u izreci.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će utvrditi da li je ponašanje tuženog odstupilo od standarda normalnog ophođenja i komuniciranja sa tužiljom, pri tome imajući u vidu „nultu“ toleranciju na nasilje, kao i da li je ponašanje tuženog ugrozilo telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo tužilje. Pošto oceni da li u ponašanju tuženog postoje elementi nasilja u porodici, i ukoliko zaključi da su navodi tužilje istiniti, prvostepeni sud će odlučiti koja mera zaštite od nasilja u porodici propisana članom 198. Porodičnog zakona može da na najbolji način spreči ponovno izvršenje nasilja, kao i da otkloni okolnosti koje pogoduju ili podstiču ponavljanje nasilja ili izvršenja drugih vidova nasilja. Pri tome, će imati u vidu da prema članu 287. Porodičnog zakona, sud nije vezan granicama tužbenog zahteva za zaštitu od nasilja u porodici i da može odrediti meru zaštite od nasilja u porodici koja nije tražena, ako oceni da se takvom merom najbolje postiže zaštita.

Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, a ukinuta je odluka o troškovima postupa na osnovu člana 165. stav 3. istog zakona, jer zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić