Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena - protivtužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 782/11...18/20), u vezi sa članom 208. Porodičnog zakona, pa je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom ukazuje. Isticanjem da je pobijana presuda protivrečna i nedovoljno obrazložena, revident presudu pobija zbog bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja ne može biti revizijski razlog prema odredbi člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju, utvrđenom po održanoj raspravi pred drugostepenim sudom, stranke su bile u emotivnoj vezi iz koje je rođen mal. VV ... godine. Tužilac je po rođenju deteta priznao očinstvo i kao otac upisan je u matičnoj knjizi rođenih. Tužena je za vreme porodiljskog odsustva živela sa detetom kod svojih roditelja u selu ..., a nakon toga, zbog obaveza na poslu i neredovne autobuske linije, radnu nedelju od ponedeljka do petka provodila je u ... a vikende sa detetom koje je ostalo u selu sa njenim roditeljima. Tuženi je u početku imao povremene kontakte sa detetom, jer je bilo problema oko toga sa tuženom, pa su nakon regulisanja viđenja po privremenim merama donetim u ovom postupku po predlogu tužioca njihovi kontakti postali redovni i odvijaju se bez problema. Mal. VV je sada na uzrastu od ... godina i ide u ... razred Osnovne škole „...“ ..., izdvojeno odeljenje u susednom selu ..., gde je prethodno pohađao i predškolski program. Do škole ima obezbeđen prevoz tako što po njega dolazi ... i vraća ga. Zdravo je dete i nema posebnih potreba, a za zadovoljenje njegovih uobičajenih potreba za ishranom, odećom, obućom, školskim priborom i slično, potrebno je mesečno 10.000,00 dinara. Tužilac je u stalnom radnom odnosu u ... svog ... u ... . Ostvaruje mesečnu zaradu od 660 evra. Bavi se i poljoprivredom, gajenjem višanja sa bratom na zemljištu koje je u vlasništvu brata, te tako ostvaruje i dodatne prihode, a za sopstvene potrebe gaje živinu i proizvode druge poljoprivredne proizvode, čiji višak ponekad prodaju. Tužena je zaposlena u AD „...“ ... gde ostvaruje zaradu 30.000,00 dinara. U vreme kada je otpočeo postupak živela je u ..., u kući vlasništvo njenih roditelja, a u toku postupka je promenila prebivalište tako da sada živi u zajednici sa detetom, roditeljima i bratom u selu ..., odakle svakodnevno putuje na posao i vraća se. Troškovi tužene na ime komunalija i telefona za kuću u ..., kuću u selu, kao i troškovi prevoza do sela iznose ukupno 10.000,00 dinara. Roditelji tužene ostvaruju poljoprivrednu penziju po 11.000,00 dinara, a brat prima socijalnu pomoć 10.000,00 dinara. Domaćinstvo tužene bavi se poljoprivredom i stočarstvom. Centar za socijalni rad „Toplica“ iz Prokuplja dostavio je nalaz i stručno mišljenje u izveštajima od 01.06.2017.godine i 09.10.2020. godine, sa dopunom od 10.11.2020. godine, nakon izvršenog neposrednog uvida i stručne ospervacije porodičnih prilika stranaka, u kojima se izjasnio da je selo u kome živi tužena sa detetom udaljeno tridesetak kilometara od ..., dosta izolovano, sa malim brojem uglavnom ostarelog stanovništva i otežanim pristupom zdravstvenim, prosvetnim, socijalnim i drugim državnim službama, zbog lošeg puta i nepostojanja organizovanog prevoza. Stambeno higijenski uslovi življenja u porodičnoj kući tužene nisu zadovoljavajući. Maloletni VV nema komunikaciju sa drugom decom, jer ih nema u okruženju, oskudnog je fonda reči, ne izgovara sve glasove pravilno i nižeg je inventara znanja u odnosu na svoj uzrast. Tužena je izgubila primarnu ulogu u roditeljstvu jer dete veliki deo vremena provodi sa njenim roditeljima, a često ostaje i sa bratom tužene, koji je ... bolesnik, dok baba i deda obavljaju svakodnevne obaveze. Mišljenje je organa starateljstva da u porodici tužene postoje teškoće u domenu porodične istorije i samog funkcionisanja, da je gubitak člana porodice (drugog brata tužene koji je izvršio samoubistvo) od uticaja na sadašnje emocionalno stanje članova porodice, i da postoji nedostatak resursa i udaljenost usluga podrške u zajednici, što povećava socijlanu izolaciju i onemogućava uključivanje maloletnog deteta u društvene aktivnosti, čime se smanjuje njegov kvalitet života koji je i inače na niskom nivou. Fokus roditeljstva su preuzeli baba i deda po majci, a majka ne prepoznaje mogućnost da sa detetom samostalno živi u ... jer bi takva njena odluka narušila odnos sa ocem, uz elemente straha. Odnos roditelja tužene prema mal. detetu manifestuje se kao identifikacija sa sinom koji je preminuo, koji postaje zamenska figura, pa je u najboljem interesu deteta da vršenje roditeljskog prava preuzme otac uz uređenje viđenja sa majkom po predloženom modelu.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i tužiocu poverio samostalno vršenje roditeljskog prava, uredivši model održavanja ličnih odnosa tužene sa maloletnim detetom i utvrđujući njenu obavezu plaćanja izdržavanja, dok je odbio protivtužbeni zahtev da se dete poveri tuženoj na čuvanje i vaspitanje, urede viđenja sa ocem i tužilac obaveže na plaćanje izdržavanja, prihvatajući nalaz i stručno mišljenje centra za socijalni rad od 01.06.2017. godine.

Posle rasprave održane pred drugostepenim sudom, u smislu odredbe člana 383. stav 4. ZPP radi otklanjanja bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, na kojoj je ponovljeno izvođenje dokaza saslušanjem parničnih stranaka i pribavljen novi nalaz i stručno mišljenje Centra za socijalni rad u Prokuplju od 09.10.2020. godine, sa dopunom od 10.11.2020. godine, drugostepeni sud je zaključio da je u najboljem interesu maloletnog deteta da roditeljsko pravo vrši tužilac, a tužena doprinosi izdržavanju deteta i redovno ga viđa prema modelu koji je dao organ starateljstva, primenom člana 3. stav 1. i 2. Konvencije o pravima deteta, te članova 6, 266, 270. i 272. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 6. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta, a članom 266. stav 1. istog zakona da je sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava.

Na osnovu člana 270. Porodičnog zakona, sud je dužan da pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje porodičnim odnosima. Ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem donosi sud (član 272. stav 2. istog zakona), a ako se dete ne nalazi kod roditelja koji treba da vrši roditeljsko pravo sud će narediti da se dete odmah preda roditelju koji treba da vrši roditeljsko pravo (stav 3. navedenog člana).

Drugostepeni sud se rukovodio najboljim interesom maloletnog deteta kada je odlučio da roditeljsko pravo u ovom slučaju treba da vrši tužilac, zasnivajući svoju odluku na svim utvrđenim okolnostima i nalazu i stručnom mišljenju Centra za socijalni rad u Prokuplju. Naime, tom sudu je dostavljen novi izveštaj drugog stručnog tima formiranog od strane navedenog centra za socijalni rad koji je sproveo ponovni postupak celovite i usmerene procene potreba i najboljeg interesa deteta. Taj izveštaj sa konačnim mišljenjem je u saglasnosti sa podacima i predlogom koji je dat u predhodnom nalazu organa starateljstva dostavljenom prvostepenom sudu, pa je na osnovu relevantnih činjenica koje su detaljno u njima utvrđene nesumnjivo da porodično i šire socijalno okruženje u kome sada odrasta maloletno dete ne predstavlja dovoljno dobru i podsticajnu sredinu za njegov pravilan psihofizički razvoj. To se ogleda kako u nezadovoljavajućim stambenim i higijenskim uslovima života, nedostatku povoljnih uslova za socijalizaciju i uključivanje u društvena događanja, što utuče na kvalitet njegovog života i razvoj samopouzdanja, kao i u činjenici da su roditeljsku ulogu faktički preuzeli roditelji tužene. Neposrednu brigu i staranje o detetu treba da vrše pre svega roditelji sa kojima živi, a na druga lica, što ovde nije slučaj. Iako je tužena nesporno podoban i visoko motivisan roditelj koji želi da se stara o detetu, tako da sa tog aspekta njeni roditeljski kapaciteti nisu sporni, ali s obzirom da ona nema potencijala da prepozna sve potrebe deteta i u tom cilju organizuje život na drugačiji način koji bi podrazumevao njenu svakodnevnu prisutnost i angažovanost (njeno preseljenje kod roditelja je očigledno sračunato za potrebe ovog postupka), to je čini manje podobnim roditeljem u odnosu na tužioca. Imajući u vidu da je tužilac pokazao visoku pozitivnu motivisanost i spremnost da preuzme brigu o detetu i da za to ima adekvatne roditeljske potencijale, pomoć i podršku svoje porodice, kao i povoljnije materijalne i stambene uslove, kod činjenice da je između njih uspostavljen dovoljno blizak i emotivan odnos i da dete nema otpor prema njemu, i po stanovištu revizijskog suda u najboljem je interesu deteta da bude povereno tužiocu kao ocu. Stoga je pravilno drugostepeni sud odlučio o vršenju roditeljskog prava, uz obavezu tužene da dete odmah preda tužiocu na osnovu člana 272. stav 3. Porodičnog zakona.

Navodima revizije tužene ne dovodi se u sumnju pravilnost i zakonitost ovakvog zaključivanja drugostepenog suda, s obzirom da je najbolji interes deteta kao vrhunski princip pravilno utvrđen na osnovu svih elemenata procene. Imajući u vidu kalendarski uzrast deteta i mišljenje organa starateljstva o uticaju roditelja tužene na dete koje očigledno ima poteškoće u psihofizičkom razvoju, nije bilo potrebno posebno pribavljati mišljenje deteta u smislu člana 65. Porodičnog zakona, jer i po oceni ovog suda ono nije sposobno da slobodno formira i izrazi sopstveno mišljenje. Takođe, nesumnjivo je utvrđeno da otac ima mnogo bolje stambene i materijalne uslove od tužene i može da pruži detetu kvalitetniji i sadržajniji život u odnosu na tuženu, kod činjenice da će dete sa godinama imati veće potrebe za socijalnim uključivanjem u društvene odnose, a što može lakše i kvalitenije ostvariti kod oca. Stoga, suprotno revizijskim navodima, tužena nije kažnjena zbog lošeg materijalnog stanja, već je odluka o poveri doneta isključivo u najboljem intresu deteta.

Pravilno je drugostepeni sud primenom odredbe člana 61. Porodičnog zakona odlučio i o održavanju ličnih odnosa između tužene i maloletnog deteta prihvatajući dopunski izveštaj centra za socijalni rad koji je model viđenja detaljno razradio i prilagodio potrebama deteta i mogućnostima oba roditelja, pa je i odluka u tom delu zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Pobijanom drugostepenom presudom pravilno su primenjene odredbe člana 154. stav 1, 160. i 161. Porodičnog zakona kod odlučivanja o obavezi tužene da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta u dosuđenom iznosu, zbog čega je revizija i u tom delu ocenjena neosnovanom. Drugostepeni sud je pravilno cenio sve kriterijume koji su od uticaja na određivanje izdržavanja, potrebe maloletnog deteta, mogućnosti tužene i minimalnu sumu izdržavanja, pa će dosuđeni iznos, uz doprinos tužioca, kako u novcu tako i kroz rad, brigu i staranje koje će svakodnevno ulagati, omogućiti zadovoljavanje potreba zajedničkog deteta i omogućiti mu najmanje takav nivo životnog standarda kakav uživa tužena ka roditelj, dužnik izdržavanja. Plaćanjem tog iznosa, prema shvatanju ovoga suda, tuženoj neće biti ugrožena egzistencija s obzirom da ista ostvaruje redovnu zaradu.

O troškovima parničnog postupka takođe je pravilno odlučeno prema razlozima pravičnosti, primenom člana 207. Porodičnog zakona.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić