Presudom Apelaciionog suda u Novom Sadu Gž2 21/20 od 23.01.2020. godine, prvim stavom izreke, žalba tužioca je delimično usvojena, delimično odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena u delu kojim je izmenjena obaveza tužioca utvrđena presudom Opštinskog suda u Pirotu P 677/06 od 13.10.2006. godine, tako što je umesto iznosa od 5.000,00 dinara dosuđenog prvostepenom presudom, tužilac obavezan da na ime izdržavanja tuženog mesečno plaća iznos od 2.000,00 dinara (na način i u rokovima bliže utvrđenim u stavu trećem izreke prvostepene presude) i u delu odluke o troškovima postupka, tako što je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Drugim stavom izreke, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje prestanka obaveze izdržavanja, prvostepena presuda je potvrđena. Trećim stavom izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena i neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju se u reviziji ukazuje. Ukazivanje revidenta na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda, budući da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tuženi je rođen ... godine u braku tužioca i VV, koji brak je razveden 1993. godine. Tuženi od rođenja boluje od cerebralne paralize i epilepsije, sa 100% telesnog oštećenja po jednom osnovu i nije u stanju da samostalno obavlja svakodnevne aktivnosti, a radna sposobnost mu je trajno i bitno narušena. Presudom Opštinskog suda u Pirotu P 677/06 od 13.10.2006. godine, tužilac je obavezan da na ime izdržavanja tuženog mesečno plaća iznos od 8.000,00 dinara. U vreme donošenja navedene presude, mesečne potrebe tuženog su iznosile 15.000,00 dinara. Mesečne potrebe tuženog su se sada povećale zbog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja, potrebna mu je dodatna terapija lekovima, neophodni su mu treninzi i vežbe radi poboljšanja psiho-fizičke sposobnosti, a potrebna mu je vitaminska ishrana, kao i specijalna obuća. Tuženi je vlasnik stana od 41 m2 u ... u kojem živi sa majkom, i drugih nepokretnosti nema, pomaže im baba po majci tako što finansira njegove troškove lečenja i ostvaruje naknadu za tuđu negu i pomoć u mesečnom iznosu od 28.000,00 dinara, a drugih prihoda nema. Majka tuženog, VV je u vreme donošenja prethodne odluke bila nezaposlena, a i sada je, s obzirom da vodi celodnevnu brigu o tuženom. Tužilac je u vreme donošenja prethodne odluke o izdržavanju (rođen .... godine) bio zdrav i radno sposoban, radio je sezonske poslove u ... od maja do septembra, a u periodu od 2002. do 2014. godine je godišnje zarađivao oko 3.750 evra. Tužilac sada nije zaposlen, izdržava se od socijalne pomoći u mesečnom iznosu od 7.168,00 dinara, režijski troškovi iznose 2.000,00 dinara mesečno, a živi u ... u oronuloj kući svog oca, dok je ¼ kuće koju je nasledio od majke, poklonio sestri kako bi mu ona zauzvrat kuvala i pomagala jer je jedan kuk operisao 2008. godine, a drugi 2015. godine. Tuženi je prijavljen na evidenciji nezaposlenih i pokušavao je da nađe posao, ali bez uspeha.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je prestala obaveza izdržavanja tuženog, pa je nalazeći da zahtev za prestanak izdržavanja u sebi sadrži i zahtev za smanjenje visine izdržavanja, izmenio visinu obaveze izdržavanja sa iznosa od 8.000,00 dinara na iznos od 5.000,00 dinara mesečno. Drugostepeni sud je, imajući u vidu godine tužioca i njegovo zdravstveno stanje, kao i da mu je objektivno bitno smanjena mogućnost zapošljavanja, kao i njegove mesečne prihode, preinačio prvostepenu presudu u delu kojim je izmenjena obaveza tužioca utrvrđena ranijom presudom, i obavezao tužioca da tuženom na ime izdržavanja mesečno plaća iznos od 2.000,00 dinara.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno drugostepeni sud primenio materijalno pravo, i to odredbu člana 155. stav 1. i člana 160. i 164. Porodičnog zakona, kada je odlučio da je tužilac u obavezi da izdržavanju tuženog doprinosi sa iznosom od 2.000,00 dinara mesečno.

Naime, uslovi za ostvarivanje prava punoletnog deteta na izdržavanje od roditelja propisani su članom 155. Porodičnog zakona. Prema stavu 1. ovog člana, punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od roditelja sve dok takvo stanje traje. Izuzetak od ovog pravila propisan je stavom 4. istog člana prema kome nema pravo na izdržavanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje, odnosno druge krvne srodnike.

Odredbe člana 160. Porodičnog zakona propisuju kriterijume određivanja izdržavanja. Odredbom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. U drugom stavu ovog člana je propisano da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U trećem stavu istog člana je propisano da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U četvrtom stavu ovog člana je propisano da minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Odredbe člana 162. Porodičnog zakona propisuju visinu izdržavanja. Odredbom člana 162. stav 3. Porodičnog zakona propisano je da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Odredbom člana 164. Porodičnog zakona, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Kod utvrđenog, da je tuženi punoletan, da boluje od cerebralne paralize i epilepsije sa 100% telesnog oštećenja po jednom osnovu i nije u stanju da samostalno obavlja svakodnevne aktivnosti, da mu je radna sposobnost trajno i bitno narušena, da radom ne može da obezbedi sredstva za sopstveno izdržavanje i da ostvaruje naknadu za tuđu negu i pomoć u iznosu od 28.000,00 dinara, koji iznos očigledno nije dovoljan za podmirenje njegovih posebnih potreba, da majka tuženog nije zaposlena zbog neophodnosti celodnevne brige o tuženom, a da je tužilac u vreme donošenja prethodne odluke o izdržavanju tuženom bio zdrav i radno sposoban, da je u međuvremenu njegovo zdravstveno stanje pogoršano i da mu je objektivno bitno smanjena mogućnost zapošljavanja, te imajući u vidu godine tužioca, njegove mesečne prihode, pravilno je drugostepeni sud, imajući vidu da su se promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, odlučio da je tužilac u obavezi da, u smislu člana 155. stav 1. Porodičnog zakona doprinosi izdržavanju tuženog, kao punoletnog deteta koje je zbog teške bolesti trajno nesposobno za rad i nema dovoljno sredstava za izdržavanje, sa iznosom od 2.000,00 dinara, a sve u skladu sa odredbom člana 160. i 162. Porodičnog zakona.

Kod navedenog, neosnovano se revizijskim navodima ukazuje da se drugostepeni sud prilikom odlučivanja o visini obaveze izdržavanja isključivo vodio prilikama tužioca, propuštajući da ceni njegovu radnu sposobnost, jer je drugostepeni sud za svoju odluku dao jasne i potpune razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka, jer je ista doneta pravilnom primenom člana 153. ZPP i člana 207. Porodičnog zakona.

Kako se ni ostalim revizijski navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić