Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev 3190/05
21.02.2006. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Vesne Popović, Jasminke Stanojević, Mirjane Grubić i Milomira Nikolića, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik BA, advokat, radi uklanjanja objekta, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1160/05 od 29.9.2005. godine, u sednici održanoj 21.2.2006. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao NEOSNOVANA revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1160/05 od 29.9.2005. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Zrenjaninu P.1023/04 od 5.10.2004. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda P.1023/04 od 11.11.2004. godine: stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da ukloni građevinski objekat koji je sagradio na zemljištu tužioca i vrati zemljište u prvobitno stanje; stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka od 7.800,00 dinara.

Presudom Okružnog suda u Zrenjaninu Gž.1160/05 od 29.9.2005. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 386. Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ" br. 4/77..."Službeni list SRJ" br. 3/02), koji se u postupku po reviziji u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS" br. 125/04), Vrhovni sud Srbije je našao da revizija nije osnovana.

Prema zapisniku o održanoj glavnoj raspravi 5.10.2004. godine prvostepeni sud je na predlog tužioca dozvolio da ga zastupa VV, diplomirani pravnik, uz obavezu da naknadno dostavi punomoćje, što je on i učinio. Kako je tužilac naknadno dostavio punomoćje, VV je na osnovu čl. 94, 96 i 98. stav 2. Zakon o parničnom postupku bio ovlašćen za zastupanje tužioca na glavnoj raspravi i za izjavljivanje žalbe. Tužilac nije ukazao da se VV bavio zastupanjem kao nadripisarstvom, a u punomoćju je navedeno da je on diplomirani pravnik, pa nisu bili ispunjeni uslovi da mu sud uskrati zastupanje, ili ukaže tužiocu da on nije sposoban da vrši zastupanje, u smislu člana 90. st.2 i 4 Zakona o parničnom postupku. Zbog toga nisu osnovani revizijski navodi o učinjenoj bitnoj povredi iz člana 354.stav 2. tačka 11. Zakona o parničnom postupku, a na koju revizijski sud pazi i po službenoj dužnosti.

Na glavnoj raspravi održanoj 5.10.2004. godine tužilac nije predložio izvođenje drugih dokaza, pa nisu osnovani ni revizijski navodi o učinjenoj bitnoj povredi iz člana 354. stav 2. tačka 8. Zakona o parničnom postupku, jer je tužiocu omogućeno da raspravlja.

Revizijski navodi o ostalim bitnim povredama u postupku pred prvostepenim sudom iz člana 354. stav 1. Zakona o parnom postupku nisu relevantni zato što se na osnovu člana 385. st. 1 i 2. tog zakona revizija zbog njih ne može izjaviti.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka stranke su susedi. Tuženi je u 1992. godini kupio parcelu br. aa i vv KO GG. Na parceli je bilo izgrađenih objekata koje je on te godine porušio i na postojećim temeljima počeo izgradnju novog objekta, zahvatajući i deo parcele tužioca br. gg KO Zrenjanin u širini od 0,40 m i dužini od 10,66 m. Tužilac je podneo zahtev Službi za katastar nepokretnosti u GG 11.9.2001. godine radi izrade kopije plana za parcelu br. gg, a 30.6.2003. godine podneo je zahtev Birou za geodeziju, veštačenje i nekretnine \"DD" radi utvrđivanja međe između parcela br. gg i aa. Rešenjem Odeljenja za poslove urbanizma, stambene i komunalne poslove i zaštitu životne sredine Opštine Zrenjanin br.III–05–356–42/03 od 23.7.2003. godine naređeno je tuženom da sruši poslovno-stambeni objekat na parceli br. dd zato što nije pribavio građevinsku dozvolu, ali rešenje nije izvršeno zato što je podneo zahtev za legalizaciju. Tužilac je protiv tuženog tužbu radi uklanjanja objekta podneo 26.4.2004. godine.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da ukloni građevinski objekat koji je izgradio na zemljištu tužioca. Na osnovu člana 25. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ" br. 6/80..."Službeni list SRJ" br. 29/96) ako je graditelj znao da gradi na tuđem zemljištu, ili ako to nije znao a vlasnik se tome odmah usprotivio, vlasnik zemljišta može tražiti, pored ostalog, da graditelj poruši građevinski objekat i vrati mu zemljište u prvobitno stanje. Vlasnik zemljišta na osnovu stava 4. tog člana može ostvariti pravo izbora u roku od 3 godine od završetka izgradnje građevinskog objekta, a po proteku tog roka može zahtevati samo isplatu prometne cene zemljišta. Kako je tužilac u ovoj parnici zahtevao samo uklanjanje građevinskog objekta, a prema utvrđenom činjeničnom stanju rok od 3 godine je protekao pre nego što je on izvršio pravo izbora, nisu ispunjeni uslovi predviđeni navedenim odredbama za nalaganje tužiocu da ukloni izgrađeni objekat.

Revizijskim navodima da nije utvrđeno kada je tuženi počeo izgradnju objekta, kada se tužilac usprotivio izgradnji i da li je objekat završen osporava se utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 385. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 393. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

mz