Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse i potrebe za novim tumačenjem prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova tog odgovora.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP. Predmet spora je naknada nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava na privatni i porodični život o čemu su nižestepeni sudovi odlučili neposrednom primenom Ustava Republike Srbije i člana 8. Konvecije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pa po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nema potrebe za odlučivanjem o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi novog tumačenja prava. Tužena uz reviziju nije dostavila drugačije odluke (pozivajući se na dve odluke Apelacionog suda u Beogradu), pa se ne može pozivati na razlog za odlučivanje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“ broj 18/20 od 03.03.2020. godine) stupio je na snagu 11.03.2020. godine, a primenjuje se od 11.06.2020. godine, pa se njegove odredbe ne mogu se primeniti u konkretnom slučaju u odnosu na činjenice o statusu dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta ili zdravstvenih ustanova, kao i na zahtev za pravičnu naknadu nematerijalne štete, jer je tužba u ovoj parnici podneta 10.12.2019. godine. Pored toga, posebna revizija se po članu 404. stav 1. ZPP može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, ali ne i zbog bitnih povreda odredaba Zakona o parničnom postupku na koje se navodima revizije ukazuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 10.12.2019. godine sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.500.000,00 dinara.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-prvnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro = 117,5536 dinara), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP jer ovi troškovi nisu bili potrebni radi vođenja parnice.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić