Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena, kao kupac je sa „TEA VLDM“ DOO Maradik, kao prodavcem dana 14.10.2009. godine zaključila predugovor o kupoprodaji stana u izgradnji. Predmet ugovora je stan broj .. površine 52,20m² u Zrenjaninu u ulici ... broj .. na kat. parc. .. KO Zrenjanin. Kupoprodajna cena je određena na 35.000 evra. Tužena je kao kupac u celosti isplatila kupoprodajnu cenu. Dana 27.01.2013. godine „TEA VLDM“ DOO Maradik je tuženoj predao u posed stan broj .. u stambenoj zgradi u Zrenjaninu u u ulici ... broj .. . Glavni ugovor koji bi činio osnov za upis prava svojine na stanu broj .., nikada nije zaključen. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 2111/13 od 28.05.2015. godine odbijen je primarni tužbeni zahtev tužilje (ovde tužene) kojim je tražila utvrđenje da je po pravnom osnovu kupoprodajom od 14.10.2009. godine stekla pravo svojine na spornom stanu. Istom presudom odbijen je i eventualni tužbeni zahtev da se obaveže „TEA VLDM“ DOO Maradik da sa ovde tuženom zaključi kupoprodajni ugovor kojim će ovde tuženoj ustupiti u svojinu stan u Zrenjaninu koji se nalazi u okviru stambene zgrade u ulici ... broj .. površine 52,20m², označen kao stan broj .. . Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1642/18 od 27.11.2018. godine obavezan je „TEA VLDM“ DOO Maradik da ovde tuženoj isplati iznos od 35.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema važećem kursu NBS sa pripadajućom domicilnom kamatom počev od 14.10.2009. godine. Rešenjem Agencije za privredne registre od 28.08.2019. godine, po službenoj dužnosti, izvršeno je brisanje iz Regristra privrednih subjekata – privredni subjekat „TEA VLDM“ društvo sa ograničenom odgovornošću Maradik u prinudnoj likvidaciji. Na dan brisanja predmetnog subjekta iz Registra privrednih subjekata – 28.08.2019. godine član društva bio je ovde tužilac AA sa udelom od 100%. Zaključkom jvnog izvršitelja Željka Kesića iz ... od 13.04.2021. godine ovde tuženoj BB kao kupcu – izvršnom poveriocu dodeljena je nepokretnost izvršnog dužnika AA iz ... – stan broj .. površine 52,20m² u prizemlju zgrade na kat. parc. .. KO Zrenjanin u ulici ... broj .. u vanknjižnoj svojini a za iznos od 2.484.300,00 dinara. Tužilac potražuje zakupninu za korišćenje predmetnog stana po osnovu sticanja bez osnova za period od 27.01.2013. godine do novembra 2018. godine. U tom periodu visina zakupnine bila je promenljiva sa blagim rastom. Veštačenjem od strane veštaka ekonomske struke utvrđeno je koliko bi iznela visina zakupnine za period od 27.01.2013. do 05.02.2016. godine, a koliko od 05.02.2016. zaključno sa 05.05.2021. godine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca za isplatu naknade štete izračunate putem mesečne zakupnine neosnovan, a ovo iz razloga što je predajom stana dana 14.10.2013. godine, izvršio svoju obavezu ugovora od 14.10.2009. godine. Stan je predat po osnovu postignute saglasnosti volja stranaka. Zgrada u kojoj se nalazi predmetni stan još uvek nije evidentirana u Službi za katastar nepokretnosti. Dalje, zaključio je da u ovom slučaju shodno odredbi člana 219. ZOO nema sticanja bez osnova na strani tužene i da se shodno članu 213. ZOO ne može tražiti ono što je dato i učinjeno na ime izvršenja neke prirodne obaveze.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Nalazi da je tužena bila u posedu spornog stana bez pravnog osnova. Ovo iz razloga što nije bila vlasnik stana. Predugovor zaključen dana 14.10.2009. godine ne proizvodi pravno dejstvo ali kako je presudom utvrđeno da ugovor od 14.10.2009. godine ne proizvodi pravno dejstvo te da tužena nije vlasnik stana u čijem posedu se nalazi to proizlazi da je ista nesavesna strana jer se bez pravnog osnova nalazila u posedu stana za koji je utvrđeno da predstavlja vlasništvo tužioca. Zaključio je da shodno odredbi člana 219. ZOO je tužena u obavezi da tužiocu isplati traženi iznos novca u visini zakupnine za period u kome je tužena bez pravnog osnova bila u posedu stana. Shodno odluci o glavnoj stvari doneo je odluku o troškovima postupka.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakvo pravno stanovište drugostepenog suda zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, što je za posledicu imalo i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Naime, drugostepeni sud je zaključio da je tužena nesavesna u pogledu korišćenja spornog stana, tj. da se ista bez pravnog osnova nalazi u državini stana, te da je stoga shodno članu 219. ZOO dužna da plati traženi iznos na ime zakupnine. Međutim, iz spisa predmeta proizlazi da je „TEA VLDM“ DOO Maradik čiji je pravni sledbenik ovde tužilac dana 27.01.2013. godine tuženoj predao u posed sporni stan. Dana 04.02.2016. godine postala je pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 2111/13 kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje (ovde tužene) da je vlasnik predmetnog stana. Iz ovoga proizlazi da nisu razgraničeni periodi korišćenja spornog stana sa osnovom i kada je tužena koristila predmetni stan bez osnova. U vezi toga, osnovno se postavlja problem primene člana 219. ZOO za celokupni period tj. da li se može smatrati da je tužena nesavesna za ceo period za koji tužilac traži zakupninu, te da li nesavesnost tužene datira od momenta kada se uselila u stan ili pak od momenta kada joj je dostavljena pravnosnažna sudska presuda kojom je odbijen njen zahtev da se utvrdi da je vlasnik spornog stana. Da bi se pravilno primenila odredba člana 548. Zakona o privrednim društvima i pravilna primena citiranih odredaba Zakona o obligacionim odnosima, neophodno je razgraničiti od kada tužena postaje nesavesna u korišćenju spornog stana i tek nakon pravilnog utvrđivanja svih činjenica moguće je doneti zakonitu odluku pravilnom primenom materijalnog prava.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda, po istim postupiti, pravilno utvrditi činjenično stanje i u skladu sa pravilnom ocenom doneće zakonitu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković