U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Mirjane Andrijašević i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., opština ..., čiji je punomoćnik Biljana Dunjić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde, Viši sud u Prokuplju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3013/22 od 28.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 22.06.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 3013/22 od 28.09.2022. godine, u odbijajućem delu stava prvog izreke, tako što se ODBIJA, kao neosnovana, žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 96/22 od 30.05.2022. godine, u delu stava prvog izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od još 780.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.05.2022. godine do isplate.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 194.200,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 96/22 od 30.05.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode, u periodu od 12.12.2020. godine do 25.05.2021. godine, isplati iznos od 1.100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate i na ime naknade materijalne štete iznos od 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.05.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode za veći iznos od dosuđenog do traženog iznosa od 1.200.000,00 dinara, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos za period od 04.02.2022. godine do 30.05.2022. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 177.763,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3013/22 od 28.09.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o zahtevu za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode, u periodu od 12.12.2020. godine do 25.05.2021. godine, isplati iznos od 320.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.05.2022. godine kao dana presuđenja do isplate, dok je za višak tužbenog zahteva od dosuđenog iznosa od 320.000,00 dinara do iznosa od 1.100.000,00 dinara, sa kamatom, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u preostalom delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o zahtevu za naknadu materijalne štete i u stavu trećem izreke (troškovi postupka) i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, u pravnosnažnom delu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Višeg suda u Prokuplju KPP 15/20 od 14.12.2020. godine, tužiocu je određen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1. ZKP, jer je činjenica da ima prebivalište na teritoriji KiM okolnost koja ukazuje na opasnost od povratka tužioca na teritoriju KiM. Rešenjem Višeg suda u Prokuplju K 26/20 od 25.05.2021. godine tužiocu je ukinut pritvor i određeno da se pusti na slobodu. Tužilac je u pritvoru proveo 165 dana. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Prokuplju K 26/20 od 25.05.2021. godine tužilac je oslobođen optužbe da je učinio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Tužilac se 26.10.2021. godine obratio tuženoj zahtevom za obeštećenje van spora, na koji zahtev tužena nije odgovorila. O događaju povodom kog je tužilac pritvoren su izveštavali mediji, a u mestu u kom živi su kružile razne priče o razlogu njegovog pritvaranja. U pritvorskoj jedinici osećao se nesigurno, jer je po nacionalnosti Albanac, zbog čega su pritvorenici prema njemu imali različito ophođenje. Po izlasku na slobodu koristio je lekove za smirenje. Tužilac je u vreme pritvaranja živeo u porodičnom domaćinstvu sa bratom i njegovom porodicom, a zbog boravka u pritvoru nije mogao da pomaže porodici u poljoprivrednom gazdinstvu niti da doprinosi sredstvima za izdržavanje. Pre pritvaranja je bio izabran na mesto člana Skupštine opštine ... na četvorogodišnji mandat, a u periodu trajanja pritvora je izostao sa sednica koje su održane, zbog čega mu nije isplaćena naknada od 625 evra.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenio materijalno pravo iz člana 584. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011..35/2019) i članova 200. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi člana 232. ZPP i obavezao tuženu da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode, isplati iznos od 1.100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja, pa do konačne isplate.

Drugostepeni sud je ocenio pravilnim zaključak prvostepenog suda da tužiocu, kao licu neosnovano lišenom slobode, pripada pravo na naknadu nematerijalne štete. Međutim, po oceni drugostepenog suda, odlukom o visini naknade koju je tužiocu dosudio, prvostepeni sud je pogodovao težnjama koje nisu spojive sa prirodom i društvenom svrhom naknade nematerijalne štete, te dosuđeni iznos ne opravdava svrhu za koju je zakonom ustanovljeno pravo na novčanu naknadu nematerijalne štete, zbog čega je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu, tako što je obavezao tuženu da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete, isplati iznos od 320.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja prvostepene presude do isplate, dok je za višak tužbenog zahteva od dosuđenog iznosa do iznosa od 1.100.000,00 dinara (za iznos od 780.000,00 dinara) sa kamatom, tužbeni zahtev odbio kao neosnovan, nalazeći da prema svim okolnostima konkretnog slučaja dosuđena suma ne predstavlja materijalizaciju instituta naknade nematerijalne štete, a pruža moralno zadovoljenje u skladu sa težinom povrede koju je oštećeni pretrpeo.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, odnosno odredbu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za iznos od 780.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.

Naime, prilikom odmeravanja visine naknade za traženi vid štete, po oceni Vrhovnog suda, prvostepeni sud je pravilno ukazao na niz okolnosti koje utiču na odmeravanje novčane kazne za ovaj vid štete, vodeći računa o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima koje utiču na prirodu i težinu duševnih bolova nastalih usled neosnovanog lišenja slobode, kao što su dužina trajanja pritvora, porodični i lični status tužioca, ugled koji je tužilac imao kao mlad čovek (1978. godište) i nosilac funkcije u lokalnom parlamentu, odnos sredine prema tužiocu nakon izlaska iz pritvora, težina krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, uslovi boravka u pritvoru, da je tužilac nakon izlaska koristio sedativnu terapiju, kao i značaj povređenog dobra i cilj kome služi ova naknada.

Kod postojanja navedenih okolnosti konkretnog slučaja koje su od značaja na visinu naknade štete, na koje je pravilno ukazao prvostepeni sud, visina naknade štete dosuđena prvostepenom presudom može se smatrati pravičnom za obe parnične stranke, prema svrsi i cilju kome ta naknada služi, odnosno navedeni iznos nije previsoko odmeren.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, stavom prvim izreke, preinačio drugostepenu presudu u odbijajućem delu stava prvog izreke tako što je žalbu tužene odbio, kao neosnovanu, a prvostepenu presudu u delu kojim je tužena obavezana da tužiocu nakanadi nematerijalnu štetu isplatom iznosa od još 780.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja prvostepene presude do isplate, potvrdio.

Tužiocu prema uspehu u revizijskom postupku, primenom odredbi čl. 153, 154. i 163. ZPP, pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka u ukupnom iznosu od 194.200,00 dinara, i to za sastav revizije u iznosu od 22.500,00 dinara i sudskih taksi na reviziju u iznosu od 74.200,00 dinara i odluku o reviziji u iznosu od 97.500,00 dinara, primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama.

Iz navedenih razloga, primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković