.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3195/2024
11.04.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Momčilović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3490/23 od 09.11.2023. godine, u sednici održanoj 11.04.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3490/23 od 09.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3490/23 od 09.11.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Leskovcu P 1/23 od 03.02.2023. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev za obavezivanje tužene da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete, zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede načela jednakih prava i obaveza prouzrokovane diskriminacijom koja je utvrđena pravnosnažnom presudom Višeg suda u Leskovcu P 93/16 od 07.05.2018. godine, isplati 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja 03.02.2023. godine do isplate, te tužilac obavezan da tuženoj nadoknadi parnične troškove od 6.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s pozivom na odredbe članova 41. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije i članova 403. stav 2. tačka 1. i 404. Zakona o parničnom postupku.
Revizija je dozvoljena po odredbama člana 41. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“ br. 22/09 i 52/21) i člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 372. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje po članu 407. ZPP predstavljaju revizijski razlog.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Višeg suda u Leskovcu P.93/16 od 07.05.2018. godine, utvrđeno je da je Zaključkom Vlade Republike Srbije broj 401- 161/2008 od 17.01.2008. godine, kojim su dozvoljena sredstva radi isplate novčane pomoći ratnim vojnim rezervistima sa prebivalištem na teritoriji sedam nerazvijenih opština – Kuršumlija, Blace, Bojnik, Lebane, Žitorađa, Doljevac i Prokuplje, povređeno načelo jednakih prava i obaveza i izvršena diskriminacija tužioca, kao učesnika rata 1999. godine, na osnovu prebivališta ratnih vojnih rezervista na teritoriji Grada Leskovca. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra utvrđen je stepen i intenzitet duševnih bolova koje je tužilac trpeo zbog utvrđene diskriminacije.
Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice nižestepeni sudovi nalaze da je osnovan prigovor zastarelosti potraživanja naknade štete, koju tužilac traži po odredbama članova 41. stav 1. i 43. Zakona o zabrani diskriminacije, pošto je u vreme podnošenja tužbe 10.01.2019. godine istekao rok zastarelosti iz člana 376. stavova 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, rok zastarelosti za naknadu štete po osnovu diskriminacije, koja je prethodno utvrđena u posebnom postupku, počinje da teče od momenta donošenja Zaključka Vlade Republike Srbije od 17.01.2008. godine, shodno zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 14.11.2017. godine, pa je postavljeni tužbeni zahtev neosnovan.
Navode revizije kojima se ukazuje na izostanak mogućnosti tužioca da sazna za sadržinu Zaključka Vlade Republike Srbije od 17.01.2008. godine i pobija primena materijalnog prava, Vrhovni sud ceni bez uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.
Naime, u svrhu ujednačavanja sudske prakse u velikom broju predmeta, na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 14.11.2017. godine usvojen je zaključak, po kome rok zastarelosti zahteva za naknadu štete po osnovu diskriminacije koja je prethodno utvrđena u posebnom postupku počinje da teče od momenta donošenja Zaključka Vlade Republike Srbije 17.01.2008. godine, kako to pravilno navodi i drugostepeni sud. Od tog dana počinje da teče objektivni petogodišnji rok zastarelosti iz člana 376. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, za koji je bez uticaja vreme saznanja tužioca za štetu i za lice koje je štetu učinilo, pa je o tužbenom zahtevu odlučeno u skladu sa usaglašenom sudskom praksom zasnovanom na ovom zaključku.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
