Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Bendić, advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV, GG sve iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dušan Miletić, advokat iz ... i DD iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženih BB, VV i GG, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1179/23 od 27.07.2023. godine, u sednici održanoj dana 26.02.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1179/23 od 27.07.2023. godine u stavu drugom i četvrtom izreke i u ukinutim delovima predmet VRAĆA istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1179/23 od 27.07.2023. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Priboju P 2022/2021 od 02.02.2023. godine u odnosu na tužene BB, VV i GG, sve iz ...; stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa su obavezane tužene BB, VV i GG, sve iz ... da solidarno isplate sa DD iz ..., (koji je obavezan pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Priboju P 2022/21 od 02.02.2023. godine) iznose od 897.787,64 dinara sa zateznom kamatom počev od 16.05.2017. godine i 21.260 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate sa zateznom kamatom prema članu 4. Zakona o zateznoj kamati počev od 16.05.2017. godine pa do isplate; stavom trećim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da se navedene tužene obavežu da tužiocu isplate još 109.759,00 dinara sa zateznom kamatom počev od 01.01.2011. godine i iznos od 3.600 evra sa zateznom kamatom prema Zakonu o zateznoj kamati počev od 01.01.2013. godine pa do isplate, kao i zateznu kamatu na dosuđene iznose u stavu dva izreke i to kamatu za period od 01.01.2011. godine pa do 15.05.2017. godine na dosuđeni iznos od 897.787,64 dinara kao i zateznu kamatu prema članu 4. Zakona o zateznoj kamati za period od 01.01.2013. godine do 15.05.2017. godine na iznos od 21.216 evra, kao neosnovan; stavom četvrtim izreke, obavezane su tužene BB, VV i GG da solidarno sa DD koji je obavezan pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Priboju P 2022/2021 od 02.02.2023. godine, da isplate iznos od 672.450,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u usvajajućem delu, tužene BB, VV i GG, sve iz ..., blagovremeno su preko punomoćnika izjavile reviziju shodno članu 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženih osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je podneo tužbu radi duga protiv naslednika sada pok. ĐĐ, koga su tuženi nasledili, za šta su priložena rešenja Osnovnog suda u Kotoru O br. 266/09 od 07.04.2010. godine i rešenje Osnovnog suda u Prijepolju, Sudska jedinica u Priboju O 274/17 od 07.12.2017. godine. Tužilac tvrdi da je bio u prijateljskim odnosima sa sada pok. ĐĐ, te da mu je više puta pozajmljivao novac koji mu je bio potreban u poslovanju i to je činio po pozivu pokojnog ĐĐ, tako što je tužilac sam sačinjavao priznanice koja su potpisivala treća lica koja su preuzimala novac; da je pokojni ĐĐ kupio lokal u ..., ali da nije imao finansijskih sredstava da ga opremi, zbog čega su se dogovorili da tužilac finansira opremanje lokala – kafea koji se tada zvao „EE“, a sada „ŽŽ“ s tim što će vlasnik biti ĐĐ ćerka VV, a da tužilac zasnuje radni odnos u tom kafeu, da vodi poslove, raspolaže finansijama uz obavezu da svakog meseca na račun tužene VV (ĐĐ ćerke) uplaćuje iznos od 20.000,00 dinara. Tužilac je u kafeu bio zaposlen, primao zaradu po ovlašćenju VV (kao vlasnika), upravljao prihodima i rashodima, imao deponovan potpis (kao ĐĐ i VV). Lokal je počeo da radi četiri meseca pre no što je ĐĐ poginuo u saobraćajnoj nesreći ...2009. godine. I nakon ĐĐ smrti lokal je nastavio da radi, a tužilac je i dalje još neko vreme uplaćivao VV iznos od 20.000,00 dinara mesečno. Na osnovu iskaza saslušanih svedoka, koji su radili na opremanju lokala, utvrđeno je da su isti bili u poslovnom odnosu sa tužiocem, odnosno sa njim su ugovarali poslove na renoviranju i opremanju lokala – kafea i od tužioca su za izvedene radove plaćeni po priznanicama koje su potpisali. Svedok ZZ, sekretarica sada pokojnog ĐĐ u firmi „II“, izjavila je da je ĐĐ većinu poslova obavljao u Crnoj Gori, obzirom da se firma bavila građevinom, da je potpisivala priznanice koje joj je donosio tužilac u vezi njegovog davanja, ali da ona nije imala neposredna saznanja kakva je konkretno saradnja postojala između njih. Njene navode potvrdio je i svedok JJ kome je poznato da su tužilac i sada pokojni ĐĐ bili bliski, sarađivali, da je tužilac davao novac za potrebe ĐĐ i da na nekim priznanicama stoji njegov potpis. Tužena BB, supruga sada pokojnog ĐĐ, navela je da joj je ĐĐ pominjao da je sa tužiocem imao probleme, da su imali neraščišćene odnose, ali joj nije poznat nikakav dug prema tužiocu. Tužena VV, kći sada pokojnog ĐĐ navela je da joj je poznato da je njen otac nosio tužiocu novac, ali nema saznanja o postojanju duga njenog oca prema tužiocu, niti je imala u vidu poslovanje kafea i nisu joj poznate priznanice koje je tužilac dostavio. Tužena GG, kći sada pok. ĐĐ pismeno se izjasnila da nema saznanja da je otac imao bilo kakva dugovanja ili se zaduživao. Protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Priboju P 2022/2021 od 02.02.2023. godine (kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i svi tuženi, naslednici pokojnog ĐĐ solidarno su obavezani da tužiocu vrate predmetni dug), tuženi DD nije izjavio žalbu, pa je u odnosu na njega istom pravnosnažno presuđeno. Tužilac je tužbu u ovoj pravnoj stvari podneo 16.05.2017. godine.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nakon rasprave održane pred drugostepenim sudom, a na osnovu iskaza parničnih stranaka, saslušanih svedoka i prezentiranih priznanica potpisnih od strane trećih lica koje je sačinio sam tužilac, drugostepeni sud je zaključio da je tužilac dao kao pozajmicu pravnom prethodniku tuženih iznos od 21.260 evra i 897.787,67 dinara, te je priznao novčano davanje tužiocu koje je vršio za sada pokojnog ĐĐ do ...2009. godine, kada je ĐĐ preminuo, iako na priznanicama nema potpisa ĐĐ, s obzirom da iz sadržine nekih priznanica i iskaza nekih svedoka proizilazi da novac daje za ĐĐ, pa je odlučio kao u izreci pobijane presude.

Takav zaključak i pravni stav drugostepenog suda Vrhovni sud ne prihvata.

Po oceni Vrhovnog suda osnovani su revizijski navodi tuženih da je zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Članom 557. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) propisano je da se ugovorom o zajmu obavezuje zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta. Prema članu 562. istog Zakona, zajmoprimac je dužan vratiti u ugovorenom roku istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta (stav 1.). Ako ugovarači nisu odredili rok za vraćanje zajma, niti se on može odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je dužan vratiti zajam po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca računajući od zajmodavčevog traženja da mu se zajam vrati.

U ovom sporu tužilac tvrdi da je u više navrata pozajmljivao novac sada pokojnom ĐĐ i to tako što je deo duga koji je napravio pokojni ĐĐ prema majstorima za opremanje lokala – kafea, platio tužilac, o čemu je dostavio priznanice koje je tužilac sam sačinio, a potpisala su i treća lica. Međutim, navedeno je u suprotnosti sa iskazima saslušanog tužioca da je ĐĐ kupio svojim sredstvima lokal koji je upisan na ime njegove ćerke VV kao vlasnika, a da je dogovor između tužioca i ĐĐ bio da tužilac plati opremanje lokala i da u lokalu zasnuje radni odnos, što je i učinjeno, pa je tužilac u istom radio, primao platu i imao deponovan potpis (pored ĐĐ i VV) i sam upravljao svim prihodima i rashodima uz obavezu da VV mesečno uplaćuje po 20.000,00 dinara, što je i činio. Naime, po oceni Vrhovnog suda ostalo je neutvrđeno kakav su dogovor imali tužilac i sada pokojni ĐĐ kod činjenice da je nesporno da je ĐĐ svojim sredstvima kupio lokal, a da po iskazu tužioca nije imao sredstava da ga opremi i stavi u funkciju, te su se dogovrili da to učini tužilac, ali nije utvrđeno na siguran i pouzdan način da li je tužilac lokal opremio u ime i za račun pokojnog ĐĐ (za šta mu je pozajmio novčana sredstva) ili da bi u lokalu zasnovao radni odnos, primao zaradu, upravljao prihodima i rashodima i učestvovao u dobiti u lokalu. Ovo tim pre što su saslušani svedoci koji su radili na opremanju lokala izjavili da su ugovarali posao sa tužiocem i potpisivali priznanice sačinjene od tužioca na ime novčane naknade za izvedene radove. Nije utvrđeno ni koliki je ukupan iznos po priznanicama na ime opremanja lokala, a koliki je ukupan iznos po evetnualno datom drugom osnovu sada pok. ĐĐ. Drugostepeni sud nije cenio ni iskaz tužene BB, supruge sada pok. ĐĐ, koja je pored ostalog izjavila da je pokojni suprug pričao da ima problema sa tužiocem, da on prema tužiocu – AA nema nikakav dug, da je tužilac i posle ĐĐ smrti nekoliko godina nastavio da radi u lokalu i da se ona sa tužiocem dogovori da li će ona od njega uzimati kiriju ili će prihode od lokala deliti po pola, te da je tužilac nastavio da radi u lokalu, da je njenoj ćerki VV (vlasnici lokala, a ovde tuženoj) uplaćuje po 20.000,00 dinara mesečno, ali nije davao ni kiriju ni deo deobiti.

Na osnovu izloženog, drugostepena presuda je morala biti ukinuta, pa je odlučeno kao u izreci rešenja.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po iznetim primedbama ovog suda, upotpuniće činjenično stanje, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, primenom člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković