U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Rajković, advokat iz ..., protiv tuženog Centra za socijalni rad Aleksandrovac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5372/18 od 04.03.2019. godine, u sednici održanoj 27.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5372/18 od 04.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Brusu, Sudska jedinica u Aleksandrovcu P 486/16 od 22.01.2018. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati za period od februara 2010. godine do juna 2015. godine pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamtatom, bliže navedene kao u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu za mesec juli 2015. godine isplati 10.721,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.07.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postuka isplati 63.300,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5372/18 od 04.03.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu isplati za period od februara 2010. godine do juna 2015. godine pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, bliže navedene u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Republičkog fonda PIO od 02.11.2010. godine tužiocu je priznato pravo na invalidsku penziju počev od 01.03.2010. godine u iznosu od 11.088,23 dinara, jer mu je istim utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti kao posledice bolesti. Rešenjem istog organa od 01.11.2010. godine tužiocu je priznato pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica u mesečnom iznosu od 13.434,76 dinara, s tim da će se naknada isplaćivati od 01.02.2010. godine. Rešenjem Republičkog fonda PIO od 02.11.2010. godine tužiocu je utvrđeno kumulativno prvi stepen telesnog oštećenja od 19.03.2010. godine, te je odbijen zahtev tužioca za priznavanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje jer nisu ispunjeni uslovi. Rešenjem tuženog od 21.10.2015. godine tužiocu je priznato pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica a isplata po tom rešenju vrši se od 01.07.2015. godine kada je tužilac i podneo zahtev za uvećanu negu i pomoć. Zdravstveno stanje tužioca u odnosu na period kada je utvrđeno njegovo pravo na novčanu nakandu za tuđu negu i pomoć drugog lica do dana podnošenja zahteva za uvećanu negu i pomoć nije promenjeno. Nominalni iznosi razlike do uvećanog dodatka za pomoć i negu trećih lica za period od februara 2010. godine do juna 2015. godine utvrđeni su na osnovu izveštaja ministarstva po navedenom osnovu za penzionere 1 grupa 100% iznose.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepni sud je odlučio usvajanjem tužbenog zahteva nalazeći da je prema propisima koji su važili u vreme kada je tužilac rešenjem RF PIO ostvario pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, tuženi morao priznati pravo na uvećanu naknadu tužiocu počev od 01.02.2010. godine.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odlučio odbijanjem tužbenog zahteva uz osnovan zaključak da sud opšte nadležnosti nije ovlašćen da zaključuje da li je tuženi bio u obavezi da donese odgovarajuće pravnosnažno i konačno rešenje primenom važećih propisa u vreme podnošenja zahteva tužioca za ispplatu uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica koji mu nije isplaćen, a čime je tužiocu pričinjena šteta.

Revizijom se neosnovano ukazuje da je drugostepena odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema sada važećem Zakonu o socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 24/2011) koji je važio i u vreme podnošenja zahteva tužioca za uvećani dodatak, tim zakonom uređuju se, pored ostalog, prava i usluge socijalne zaštite, postupci za ostvarivanje prava u socijalnoj zaštiti i korišćenje usluga socijalne zaštite, prava i obaveze korisnika socijalne zaštite, kao i druga pitanja od značaja za socijalnu zaštitu (član 1.). O pravu na novčanu socijalnu pomoć, pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravu na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, odlučuje centar za socijalni rad osnovan za teritoriju na kojoj podnosilac zahteva ima prebivalište, odnosno boravište (član 99). O žalbi na rešenje centra za socijalni rad o pravu na novčanu socijalnu pomoć, pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica rešava ministar nadležan za socijalnu zaštitu, a protiv konačnih rešenja iz st. 1. ovog člana može se pokrenuti upravni spor (član 103. stav 1. i 7.) Postupak za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica i prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica vodi se po odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 107.). Iste odredbe sadrži i Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju sigurnosti građana koji je bio na snazi u vreme kada je tužilac kod nadležnog Fonda PIO ostvario pravo na novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć (član 50, 51. 57).

Imajući u vidu navedno, redovan sud nije nije nadležan da ceni ispunjenost uslova za priznanje (prava na novčanu socijalnu pomoć, prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica i prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica) prava socijalne zaštite, jer je to u smislu člana 1. ZPP-a dato u nadležnost drugom (upravnom) organu. Naime, o pravu na novčanu socijalnu pomoć, pravu na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravu na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica odlučuje rešenjem u posebnom upravnom postupku centar za socijalni rad, koji se pokreće podnošenjem zahteva, a u kome se detaljno ispituje ispunjenost uslova za priznanje tog prava. Stoga su bez uticaja ukazivanja revidenta da se njegov zahtev za naknadu štete zasniva na protivzakonitoj neisplati razlike iznosa do uvećanog dodatak za pomoć i negu drugog lica u periodu od februara 2010. godine do juna 2015. o čemu je nadležan da odlučuje redovni sud.

Naime iz sadržine pravne zaštite koja se tužbom traži i činjeničnih navoda u tužbi evidentno je da se potraživanje tužioca, odnosi na isplatu iznosa razlike do uvećanog dodatak za pomoć i negu drugog lica u utuženom periodu, koju je tužilac obračunao na osnovu izveštaja ministarstava o nominalnim iznosima razlika do uvećanog dodatka po navedenom osnovu smatrajući da na to ima pravo. Ipak, kako u spisima nema dokaza da postoji konačno rešenje tuženog po tom osnovu koje bi se odnosilo na tužioca i na utuženi period, da bi se eventualno mogla razmatrati mogućnost primene člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, a redovni sud u parničnom postupku nije nadležan da odlučuje o ispunjenosti uslova za ostvarenje prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, tužbeni zahtev je pravilno odbijen kao neosnovan.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić