.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3203/2020
28.01.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ilija Petrušić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Jovana Vučković Pejčić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4124/2019 od 13.05.2020. godine, na sednici održanoj 28.01.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4124/2019 od 13.05.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4124/2019 od 13.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Leskovcu, presudom P 3817/17 od 10.01.2019. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezao tuženog da plati tužiocu na ime duga na osnovu ugovora o zajmu zaključenog 15.01.2017. godine, iznos od 6.700 evra, sa domicilnom kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 16.03.2017. godine do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od 15 dana po prijemu presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav prvi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 129.687,00 dinara, u roku od 15 dana po prijemu presude, a ako u određenom roku ne plati, dužan je da plati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 55.125,00 dinara, počev od izvršnosti presude do konačne isplate, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke).
Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž 4124/2019 od 13.05.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Leskovcu P 3817/17 od 10.01.2019. godine, u stavu prvom izreke u odnosu na glavno potraživanje i u stavu drugom izreke (stav prvi izreke). Istu presudu, preinačio je u stavu prvom izreke u delu odluke o kamati, tako što je na iznos glavnog duga od 6.700 evra dosudio zakonsku zateznu kamatu po referentnoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke na glavne operacije uvećane za osam procentnih poena, počev od 16.02.2017. godine, do konačne isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od 15 dana po prijemu presude, dok je odbio kao neosnovan zahtev tužioca za isplatu domicilne kamate na iznos glavnog duga od 6.700 evra po stopi Evropske centralne banke (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav treći izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, iz svih zakonom propisanih razloga, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18 i 18/20), ocenio da revizija tuženog nije izuzetno dozvoljena.
Iz obrazloženja pobijane drugostepene presude između ostalog proizlazi, da je između stranaka postojalo poverenje i da se tuženi obratio tužiocu radi pozajmice iznosa od 8.000 evra radi kupovine mašine za proizvodnju peleta, da je pozajmica izvršena 15.01.2017. godine ispred kuće tužioca, čemu je bio prisutan VV, kao svedok, kada je tužilac izbrojao i predao tuženom novac u iznosu od 8.000 evra u apoenima od 500 evra i sa tuženim zaključio usmeni ugovor o zajmu, a tuženi vratio samo iznos od 1.200 evra, te da tužiocu pripada pravo na povraćaj novčanog iznosa od 6.700,00 evra, na osnovu člana 557. Zakona o obligacionim odnosima.
U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP, i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužba je podneta 07.11.2017. godine.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca u iznosu od 6.700 evra, kao glavni zahtev, očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Nije od uticaja na drugačiju odluku ovog suda ukazivanje u reviziji na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, kojom je propisano da, revizija je uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Ovo stoga, što je pobijana drugostepena presuda preinačena samo u pogledu odluke o traženoj kamati, koja u konkretnoj situaciji ne čini glavni tužbeni zahtev, zbog čega se ne uzima u obzir prilikom utvrđivanja prava na izjavljivanje revizije, u smislu člana 28. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
