Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilac u reviziji ukazuje da je obrazloženje pobijane presude nejasno i kontradiktorno izreci, tako da se presuda ne može da ispita, što je sadržaj bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Međutim, ta bitna povreda nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po zanimanju poljoprivrednik, pa je između parničnih stranaka 09.05.2015. godine zaključeno kratkoročno osiguranje useva i plodova kukuruza, tako da počinje 09.05.2015. godine i traje do 01.11.2015. godine, po polisama br. ..., ..., ..., ... i ... . U predmetnim polisama navedeno je da je osiguranje zaključeno u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, Opštim uslovima za osiguranje useva i plodova i Posebnim uslovima za osiguranje useva i plodova od rizika suše, koji su ugovaraču uručene i čine sastavni deo polise. Merodavna maksimalna količina padavina u ugovorenom periodu od 01.05. do 31.08.2015. godine, na osnovu člana 1. Posebnih uslova i merodavna višegodišnja količina padavina je 193,88 mm, dok je merodavno mesto PIS ... . Prema članu 3. Posebnih uslova, smatra se da je osigurani slučaj nastao realizacijom osigurane opasnosti od suše u skladu sa članom 3. i to: a) kada je na određenoj zoni rizika suše zabeležena merodavna količina padavina (MKR) niža od merodavne višegodišnje količine padavina (MVKR) za više od 30%, a u svrhu preciznog definisanja smatra se da je merodavna količina padavina niža od merodavne višegodišnje količine padavina za više od 30% kada je iznos dobijen primenom formule (broj 1- MKR/MVKR) izražen u procentima i izračunat sa 2 decimalna mesta, viši od 30,01%; b) ako je usled umanjenja merodavne količine padavina u odnosu na merodavnu višegodišnju količinu padavina te zone rizika suše došlo do umanjenja ugovorenog prinosa po jedinici površine za više od 10%. Na osnovu odredbe člana 5. stav 1. Posebnih uslova ugovoreno je da osiguranjem, po ovim uslovima, nisu pokrivene štete niti umanjenje prinosa nastale usled bilo kog razloga koji nije osigurani slučaj u skladu sa Posebnim uslovima (tačka 1.) i usled dejstva visokih temperatura, neujednačenog rasporeda padavina tokom vegetacionog perioda, nedostatka dubinske vlage, neodgovarajuće vlažnosti vazduha i bilo kog atmosferskog i drugog uticaja koji nije rizik suše u skladu sa članom 3. Posebnih uslova (tačka 4.). Kako je na predmetnim parcelama 2015. godine ostvaren niži prinos kukuruza od prosečnog, tužilac je 01.09.2015. godine prijavio tuženom štetu na usevima i plodovima za kulturu kukuruz od rizika suše, po predmetnim polisama, a tuženi ga je obavestio da ne postoji njegova obaveza na naknadu nastale štete, jer nije dostignut minimum od 30 mm deficita padavina. Tužilac je podneo prigovor Komisiji za rešavanje prigovora, koji je odlukom od 01.02.2016. godine odbijen, sa obrazloženjem da nije ispunjen prvi od dva neophodna uslova za nastanak osiguranog slučaja, odnosno nije zabeležen deficit padavina za više od 30% u odnosu na merodavnu višegodišnju količinu padavina na parcelama koje su osigurane. Predlog koji je tužilac uputio Narodnoj banci Srbije da ukine ovu odluku i pokrene postupak posredovanja postupajući po prigovoru upućenom na rad tuženog, Narodna banka Srbije je odbila. Na osnovu statističkog izveštaja, najmanji prosečni prinos kukuruza u Republici Srbiji bio je u 2012. godini, iako to nije godina sa najmanje padavina. To ukazuje da raspored padavina, uz slične vrednosti temperature, je značajan faktor u visini prinosa i razlog zbog kog je prinos manji u 2012. godini. Poređenjem se vidi da je 2015. godine bila nešto veća količina padavina u julu i avgustu mesecu, a time i prinos kukuruza, iako su dnevne, srednje i maksimalne temperature bile najviše u 2015. godini. U konkretnom slučaju, ugovorne strane su se sporazumele, uslovima osiguranja, članom 4. stav 3. da se smatra da se osigurani slučaj dogodio, ukoliko je merodavna količina padavina manja od merodavne višegodišnje količine padavina za više od 30%, što znači da je bilo potrebno, za isplatu štete, da je u posmatranom periodu palo manje od 135,562 mm. Kako se u konkretnom slučaju to nije dogodilo, tuženi tužiocu nije isplatio osiguranu sumu, nalazeći da osigurani slučaj nije nastupio. Na meteorološkoj stanici PIS-a u ... izmerena je količina padavina za period od 01.05.2015. godine do 31.08.2015. godine od 194,6 mm, tj. 175,2 mm (kada se svede na dekadnih maksimalnih 40 mm'). Prema podacima objavljenim od Republičkog zavoda za statistiku, prosečan prinos kukuruza na nivou Vojvodine za 2015. godinu iznosio je 5,8 tona po hektaru, a na parcelama tužioca oko 2,5 t/ha. Prosek prinosa za posmatranih 8 godina iznosi 8,24 t/ha, koji, stavljen u odnos sa prinosom koji je tužilac ostvario, dovodi do zaključka da je isti bio za 5,74 tone manji usled dejstva suše. To dovodi do ukupne količine od 2.224,82 tone kukuruza na ukupnoj površini od 387,60 hektara koje je tužilac osigurao. Po ceni od 15,80 din/kg kukuruza, dobija se iznos od 35.152.219,00 dinara, koji tužilac potražuje od tuženog na ime zaključenog ugovora o osiguranju. Tužilac, kao dužnik i tuženi su 07.03.2016. godine zaključili sporazum o priznanju i načinu izmirenja duga kojim konstatuju da tužilac ima dug po osnovu neplaćene premije osiguranja useva u ukupnom iznosu od 2.651.672,00 dinara, prema predmetnim polisama, pa su tužiocu odobrena sredstva za preventivnu namenu do maksimalnog iznosa od 1.000.000,00 dinara, koji iznos će se kompenzovati sa delom duga, a preostali iznos je u obavezi da vrati u tri mesečne rate. Tužilac nije isplatio dug po osnovu neplaćene premije osiguranja pa je tuženi podneo tužbu Osnovnom sudu u Zrenjaninu 13.03.2018. godine, radi isplate 3.631.808,40 dinara, u parnici koja nije pravnosnažno okončana. U skladu sa Opštim i Posebnim uslovima za osiguranje useva i plodova od rizika suše, na osnovu količine padavina izmerenim na mernom mestu ... za period 01.05.2015. godine do 31.08.2015. godine, nije došlo do osiguranog slučaja. Veštačenjem je utvrđeno da pojava suše ne može da se definiše samo količinom padavina, iako količina padavina jeste bitan faktor za nastanak suše, međutim, izuzetno je važan i raspored padavina. Pored padavina, veoma bitni činioci su i temperature, kao i količine zimskih padavina, te prilikom osiguranja od suše ne bi smeli da se izostave ovi veoma bitni činioci (na osnovu mišljenja sudskih veštaka).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca odbili, primenom odredbi članova 143, 897,898, 901. i 902. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da se u konkretnom slučaju osigurani slučaj nije dogodio, jer u periodu od 01.05.2015. godine do 31.08.2015. godine nije došlo do suše, pošto je izmerena količina padavina, u tom periodu, bila viša od količine koja je propisana Posebnim uslovima za osiguranje useva i plodova od rizika suše, kao sastavnim delom predmetnih polisa, na osnovu kojih tužilac traži isplatu naknadu štete.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Pojam osiguranja propisan je odredbom člana 897. Zakona o obligacionim odnosima, tako što se ugovorom o osiguranju obavezuje ugovarač osiguranja da plati određeni iznos organizaciji za osiguranje (osiguravač), a organizacija se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili učini nešto drugo. Zaključenje ugovora propisano je odredbom člana 901. stav 1. istog Zakona, tako što je ugovor o osiguranju zaključen kad ugovarači potpišu polisu osiguranja ili listu pokrića. Isplata naknade ili ugovorene svote propisana je odredbom člana 919. Zakona o obligacionim odnosima, tako da kad se dogodi osigurani slučaj, osiguravač je dužan isplatiti naknadu ili svotu određenu ugovorom u ugovorenom roku koji ne može biti duži od 14 dana, računajući od dana kada je osiguravač dobio obaveštenje da se osigurani slučaj dogodio (stav 1.) Na osnovu odredbe člana 143. istog Zakona, ništave su odredbe opštih uslova koje su protivne samom cilju zaključenog ugovora ili dobrim poslovnim običajima, čak iako su opšti uslovi koji sadrže odobreni od nadležnog organa (stav 1.). Sud može odbiti primenu pojedinih odredbi opštih uslova koje lišavaju drugu stranu prava da stavi prigovore ili onih na osnovu kojih ona gubi prava iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su inače nepravične ili preterano stroge prema njoj (stav 2.).

U konkretnom slučaju, parnične stranke su zaključile ugovor o osiguranju kojim se tuženi obavezao da tužiocu isplati osiguranu sumu (8.150.510,00 dinara po polisi br. 8041138 po kojoj je tužilac prijavio osigurani slučaj), tako što je osigurani rizik suša, a sastavni deo predmetnih polisa su Opšti i Posebni uslovi za osiguranje useva i plodova od rizika suše. Ugovoreno je da ukoliko deficit padavina bude između 0 i 30% ne postoji obaveza isplate osigurane sume, što u konkretnom slučaju znači da bi osigurani slučaj nastupio da je u posmatranom periodu palo manje od 135,562 mm, što se nije dogodilo. Uslov za isplatu ugovorene svote je da se dogodio osigurani slučaj, jer je tada osiguravač dužan da isplati naknadu ili svotu određenom ugovorom, u smislu odredbe člana 919. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Neosnovnai su navodi revizije tužioca da su sudovi, propuštanjem da postupe na način propisan odredbom člana 143. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, pogrešno primenili materijalno pravo. To što su parnične stranke zaključenjem predmetnog ugovora o osiguranju, nastupanje osiguranog rizika (suša), definisale izmerenom količinom padavina za period od 01.05.2015. godine do 31.08.2015. godine, kao jedinim parametrom, ne znači da je to nepravična ili preterano stroga odredba opštih uslova u odnosu na tužioca, u smislu odredbe člana 143. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Nepravilno definisanje pojma suše samo količinom padavina (na osnovu mišljenja sudskih veštaka) jer su, pored padavina, bitni činioci i temperature, kao i količina zimskih padavina i njihov raspored, može da bude nepovoljno i za jednu i za drugu ugovornu stranu, u zavisnosti od ostalih relevantnih faktora koje je trebalo da parnične stranke imaju u vidu pri konkretizaciji osiguranog rizika i njihovih parametara u ugovorenom periodu. Međutim, dejstvo ugovora među ugovaračima je da on stvara prava i obaveze za ugovorne strane u smislu odredbe člana 148. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, i da se ispunjenje sastoji u izvršenju onoga što čini sadržinu obaveze, te niti je dužnik može ispuniti nečim drugim, niti poverilac može zahtevati nešto drugo, jer je tako propisano odredbom člana 307. stav 1. istog Zakona. Zbog toga tužilac neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković