Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je presudom Višeg suda u Pančevu K 91/10 od 07.06.2010. godine, oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju i nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, te mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 20 godina. Tuženi BB je sin, a tužena VV supruga preminulog GG, za čije je ubistvo u pokušaju ovde tužilac oglašen krivim. Oštećeni su u toku krivičnog postupka istakli imovinskopravni zahtev. Rešenjem Višeg suda u Pančevu K 91/10 od 18.04.2011. godine, na predlog BB određena je privremena mera obezbeđenja imovinskopravnog zahteva nastalog izvršenjem krivičnog dela, te je tužiocu zabranjeno da otuđi i optereti nepokretnosti (voćnjak) upisane u ZKUL .., .., .., .., .., .., .., .., .. i .. KO ..., u skladu sa članom 210. Zakonika o krivičnom postupku. Rešenje je doneto iz razloga što je tužilac imao nameru da nepokretnosti na kojima je određena privremena mera otuđi – pokloni svojoj ćerki. Određeno je da privremena mera traje do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka i naloženo zemljišno-knjižnom odeljenju Osnovnog suda u Vršcu da upiše zabranu otuđenja i opterećenja navedenih nepokretnosti. Tim rešenjem nije određen rok za podnošenje tužbe radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva. Protiv navedenog rešenja tužilac nije izjavio žalbu. Izvršen je upis predmetne zabeležbe. Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4968/10 od 26.10.2011. godine ukinuta je presuda Višeg suda u Pančevu K 91/10 od 07.06.2010. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Presudom Višeg suda u Pančevu K 154/11 od 26.11.2012. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 958/13 od 19.06.2013. godine, tužilac je oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju i nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, te mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 16 godina. Dana 17.10.2016. godine, tuženi su protiv tužioca podneli tužbu radi naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled smrti bliskog lica i pretrpljenog straha, kao i radi naknade materijalne štete na ime troškova sahrane i polupanih stakala na prozorima i vratima. Tužilac je znao da će tuženi tražiti naknadu štete zbog ubistva svog oca, odnosno supruga i znao je da je trajanje privremene mere bilo određeno do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, a tek nakon što je dobio tužbu tuženih radi naknade štete, tužilac je podneo Višem sudu u Pančevu zahtev za ukidanje privremene mere, koji je rešenjem od 20.09.2017. godine odbačen kao nedozvoljen, a zatim je podneo ustavnu žalbu koja je odbačena rešenjem Ustavnog suda Už 192/08 od 25.03.2019. godine. Nakon toga se zahtevom za brisanje privremene mere obratio Službi za katastar nepokretnosti, koja je tražila da im dostavi pravnosnažnu krivičnu presudu, ali tužilac po tom zahtevu nije postupio. Tuženi nisu tražili produženje privremene mere ni pre ni posle pravnosnažnosti krivične presude. Tužilac je po tužbi tuženih za naknadu štete obavezan da im isplati ukupan iznos od 15.000 evra u dinarskoj prtivvrednosti. Tužilac od 2009. godine nije na slobodi. Prvobitno je bio u pritvoru, a sada je na izdržavanju kazne zatvora u KPZ Padinska Skela. U ovom postupku tužbom traži naknadu štete za period od 2014 – 2016. godine u visini prihoda koje bi ostvario gajenjem voća na nepokretnostima u odnosu na koje je bila određena navedena privremena mera. Od 2009. godine, kada je lišen slobode, sve do 2011. godine predmetne voćnjake su obrađivale njegova supruga i majka, a od 2011. godine se ne obrađuju, jer tužilac nije imao novca za to. Tužilac nije oglašavao da voćnjake daje u zakup, niti je bilo šta drugo preduzimao kako bi se isti održavali.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca iz razloga što ne postoji uzročno-posledična veza između radnje ili propuštanja tuženih i eventualne štete koju je tužilac pretrpeo zbog neobrađivanja voćnjaka u periodu od 19.03.2013. godine do 17.10.2016. godine, budući da je privremena mera trajala do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka koji se vodio protiv tužioca, odnosno do 19.03.2013. godine, te je tužilac imao pravo da traži brisanje navedene zabeležbe, što nije učinio, a osim toga privremena mera nije ni imala pravno dejstvo u periodu za koji tužilac tvrdi da mu je šteta prouzrokovana, sve u smislu člana 296, 297. i 298. Zakona o izvršnom postupku.

Zakonikom o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/2001... "Službeni glasnik RS", br. 76/10) propisano je da na predlog ovlašćenih lica (član 202), mogu se u krivičnom postupku po odredbama koje važe za izvršni postupak, odrediti privremene mere obezbeđenja imovinskopravnog zahteva nastalog usled izvršenja krivičnog dela (član 210. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) propisano je da će se u rešenju kojim se određuje privremena mera odrediti vreme trajanja te privremene mere. Ako je privremena mera određena pre podnošenja tužbe ili pre pokretanja drugog postupka, odrediće se rok u kome poverilac mora podneti tužbu, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere (član 296. stav 1.). Ako izvršni poverilac u određenom roku nije podneo tužbu, odnosno nije pokrenuo drugi postupak radi opravdanja privremene mere ili je vreme za koje je određena privremena mera isteklo, sud će na predlog izvršnog dužnika obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje (član 297. stav 1.). Izvršni dužnik ima prema izvršnom poveriocu pravo na naknadu štete koja mu je naneta privremenom merom za koju je utvrđeno da je bila neosnovana ili koju izvršni poverilac nije opravdao (član 298.).

Članom 154. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, broj 29/78...„Službeni glasnik RS“, broj 18/20) propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Članom 155. istog zakona propisano je da je šteta umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).

U konkretnom slučaju, koristeći se zakonskim ovlašćenjem da određivanjem privremene mere zabrane tužiocu kao štetniku da otuđenjem svoje imovine onemogući naplatu potraživanja tuženih, kao oštećenih lica, na predlog tuženih sud je u krivičnom postupku odredio privremenu meru, čije je brisanje iz evidencije Katastra nepokretnosti tužilac propustio da traži po pravosnažnosti osuđujuće krivične presude. Saglasno izloženom, u postupanju tuženih nema protivpravnosti niti između štete zbog neobrađivanja tužiočevog voćnjaka i radnji tuženih ima uzročnoposledične veze, jer priroda privremene mere zabrane otuđenja nepokretnosti nije sprečavala porodicu tužioca da se i tokom njenog trajanja bavi voćarskom delatnošću.

Kod ovakvog činjeničnog stanja, neosnovani su revizijski navodi kojima se suštinski ponavlja argumentacija istaknuta u žalbi, i detaljno razmotrena i pravilno ocenjena kao neosnovana od strane drugostepenog suda.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić