Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marija Miletić, advokat iz ..., protiv tuženih Opštine Vrnjačka Banja i JP za obavljanje komunalne delatnosti ''Beli izvor'' iz Vrnjačke Banje, koje zastupa Opštinsko pravobranilaštvo, Vrnjačka Banja, radi naknade štete po osnovu eksproprijacije, odlučujući o reviziji tužilja, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4706/19 od 25.02.2020. godine, u sednici održanoj 27.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4706/19 od 25.02.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4706/19 od 25.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji P 331/16 od 03.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilja, kojim su tražile da sud obaveže tužene kao solidarne dužnike da tužiljama, kao pravnim sledbenicima pok. GG, biv.iz ..., isplate iznos od 4.685.549,42 dinara, kao ekvivalenta vrednosti za oduzetu k.p. br. .../... KO ..., sa zakonskom zateznom kamatom od 31.01.2019. godine kao dana obračuna, pa do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni zahtev tužilja kojim su tražile da sud obaveže tužene da tužiljama predaju u svojinu i državinu k.p. br. .../..., potes ..., u površini od 0.16,25 ha, KO ..., u zakonom propisanom postupku pred nadležnim upravnim organom, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezane su tužilje da tuženima na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 186.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4706/19 od 25.02.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavile tužilje, pozivajući se na primenu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate je podneta 17.02.2016. godine, a označena vrednost predmeta spora u uvodu prvostepene presude je 4.685.549,42 dinara, što je dinarska protivvrednost od 38.153,892 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro= 122,8065 dinara).

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilja nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić