Viši sud u Šapcu je, rešenjem Gž 211/23 od 07.06.2023. godine, stavom 1. izreke, odbio kao neonsovane žalbe predlagača i protivnika predlagača i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Loznici R1 56/21 od 14.10.2022. godine u stavu prvom i odbijajućem delu stava drugog izreke. Stavom 2. izreke, odbačen je zahtev protivnika predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv rešenja drugostepenog suda, kojim je postupak pravnosnažno okončan predlagač i protivnik predlagača su blagovremeno izjavili revizije, i to: protivnik predlagača zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava; a predlagač zbog odluke o troškovima postupka, oba pozivajući se ne odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnim revizijama predlagača i protivnika predlagača propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada predlagaču za eksproprisanu nepokretnost kojoj je planskim dokumentom promenjena namena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište pre donošenja rešenja o eksproprijaciji, kao i odluka o troškovima postupka. Pobijana odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odredbe člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ br. 72/09 ... 83/18), tako što je predlagaču naknada određena na osnovu tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti, kao građevinskog zemljišta i ne odstupa od pravnog shvatanja određivanju visine naknade za građevinsko zemljište izraženog u odlukama Vrhovnog suda i Ustavnog suda, po kojima poreska uprava vrši samo procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, što predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost a ne određuje njenu tržišnu cenu. Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu navoda iz revizije protivnika predlagača, nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Odluku o troškovima postupka sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, pa s tim u vezi nema uslova za ujednačavanje sudske prakse na osnovu posebne revizije predlagača.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizija predlagača i protivnika predlagača, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82, 48/88, „Službeni glasnik RS“ br. 46/95 ... 14/22) i utvrdio da revizije nisu dozvoljene.

Na osnovu odredbe člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku u kom se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim zakonom ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, pravo na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).

Na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak u ovom predmetu započet je predlogom za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost od 20.08.2021. godine, a predlagaču je naknada određena u iznosu od 1.425.812,58 dinara.

Imajući u vidu da je ovo vanparnični postupak u kom se odlučuje o imovinsko- pravnoj stvari u kom vrednost predmeta postupka pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizije nisu dozvoljene na osnovu odredbe člana 403. stav 3. u vezi člana 28. Zakona o parničnom postupku, i odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odluku kao u stavu trećem izreke Vrhovni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pošto troškovi sastavljanje odgovora na reviziju nisu potrebni radi vođenja parnice na osnovu odredbe člana 154. istog Zakona.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić