Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Zarić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo finansija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti tužioca, izjavljenim protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 5553/16 od 01.12.2016. godine, u sednici održanoj 02.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 5553/16 od 01.12.2016. godine u delu stava prvog izreke kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu P 101/14 od 23.09.2014. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 5553/16 od 01.12.2016. godine u delu stava prvog izreke kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu P 101/14 od 01.06.2016. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca izjavljen protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 5553/16 od 01.12.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu P 101/14 od 23.09.2014. godine utvrđeno je da se tužba smatra povučenom, a rešenjem istog suda P 101/14 od 01.06.2016. godine odbačen je, kao neblagovremen predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje, podnet 14.10.2014. godine. Rešenjem Višeg suda u Beogradu P 101/14 od 03.11.2016. godine obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 45.000,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 5553/16 od 01.12.2016. godine, stavom prvim izreke odbijene su žalbe tužioca i potvrđeno je rešenje Višeg suda u Beogradu P 101/14 od 23.09.2014. godine i rešenje od 01.06.2016. godine. Stavom drugim izreke ukinuto je rešenje Višeg suda u Beogradu P 101/14 od 03.11.2016. godine i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti.

Tužena je podnela odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o žalbi na rešenje kojim je utvrđeno da se tužba smatra povučenom, primenom člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da revizija tužioca u tom delu nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, dok se na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka revizijom određeno ne ukazuje.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, prvostepeni sud je postupajući po tužbi koju je tužilac podneo radi naknade štete, protiv tužene zakazao ročište za 23.09.2014. godine, sa koga su izostali tužilac i zastupnik tužene, koji iako uredno pozvani, svoj izostanak nisu opravdali, pa je u smislu odredbe člana 311. stav 2. ZPP doneo rešenje kojim je utvrdio da se tužba smatra povučenom. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je pobijanom odlukom odbijena žalba tužioca i potvrđeno rešenje kojim je utvrđeno da se tužba smatra povučenom.

Naime, odredbom člana 311. stav 2. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se tužba smatra povučenom ako sa ročišta za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. Imajući u vidu da su tužilac i zakonski zastupnik tužene uredno pozvani na ročište zakazano za 23.09.2014. godine (prema povratnicama združenim spisima predmeta), to odsustvo tužioca, kao i suprotne strane (zakonskog zastupnika tužene), koji su uredno pozvani a svoje odsustvo prethodno nisu opravdali, proizvodi pravno dejstvo iz člana 311. stav 2. ZPP, po kojoj se tužba smatra povučenom.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u preostalom delu, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca izjavljena protiv dela pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda, kojim je odlučeno o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje, nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

U konkretnom slučaju pobijanim drugostepenom odlukom odbijena je žalba tužioca izjavljena i protiv prvostepenog rešenja kojim je odbačen predlog za vraćanje u pređašnje stanje, što znači protiv rešenja kojim se postupak pravnosnažno ne okončava, pa revizija protiv pravnosnažne odluke, u ovom delu nije dozvoljena, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, a na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti, primenom odredaba Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da zahtev nije dozvoljen.

Naime, zahtev za za zaštitu zakonitosti, kao pravni lek bio je predviđen odredabama člana 413. do 421. Zakona o parničnom postupku, objavljenom u „Službenom glasniku RS“ broj 125/04 i 111/09.

Dana 01.02.2012. godine stupio je na snagu novi Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), kojim je u članu 507. stav 1. određeno da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o parničnom postupku objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 125/04 i 111/09. Novi Zakon o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11, sa izmenama), zahtev za zaštitu zakonitosti ne predviđa ni kao redovno, ni kao vanredno pravno sredstvo (pravni lek).

Imajući u vidu izneto, odnosno da je tužba u konkretnom slučaju podneta 27.02.2014. godine, dakle nakon 01.02.2012. godine kao dana stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku, što znači da se na parnični postupak u ovoj pravnoj stvari primenjuju odredbe novog Zakona o parničnom postupku, kojim zahtev za zaštitu zakonitosti nije predviđen kao pravno sredstvo kojim se može pobijati pravnosnažna presuda, to je i izjavljeni zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca nedozvoljen.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić