Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Valentina Stojiljković, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za proizvodnju i promet vode „VLASINKA“ doo Beograd-Zemun, čiji je punomoćnik Dragan Antić, advokat iz ..., radi svojine i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4722/2019 od 20.12.2019. godine, na sednici održanoj 07.08.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4722/2019 od 20.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici P 334/2017 od 22.02.2018. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 334/2017 od 22.02.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se prema tuženom utvrdi da je ista vlasnik 1/2 idealnog dela od kat. parcele broj .., upisane po posedovnom listu broj .. za KO ..., zvano mesto „... livada", površine 3.789 m2, te naloži tuženom da joj ovo pravo prizna.

Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu u kome je tužilja tražila da se tuženi obaveže da joj na ime protivvrednosti za 3.789 m2, od kat. parcele broj .., upisane po posedovnom listu broj .. za KO ..., zvano mesto „... livada", po osnovu građenja na tuđem zemljištu, isplati iznos od 1.364.040,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na ovaj iznos, shodno odredbama člana 277. Zakona o obligacionim odnosima, počev od dana veštačenja 31. decembra 2017. godine, pa do konačne isplate.

Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj na ime korišćenja 3.789 m2, od kat. parcele broj .., upisane po posedovnom listu broj .. za KO ..., zvano mesto „... livada", u periodu od 01. januara 1998. godine do dana veštačenja 31. decembra 2017. godine, isplati iznos od 37.890,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na ovaj iznos, shodno odredbama člana 277. Zakona o obligacionim odnosima, počev od dana veštačenja 31. decembra 2017. godine, pa do konačne isplate.

Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da na ime troškova postupka tuženom isplati iznos od 427.435,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4722/2019 od 20.12.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda sa ispravkom.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi svojine i naknade štete, podneta je 23.01.2006. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.401.930,00 dinara što po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro = 87,2509 dinara) predstavlja iznos od 16.067,80 evra.

Imajući u vidu da se ovde radi o imovinsko-pravnom sporu u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić