.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 32278/2023
06.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., koju zastupa Emil Somer, advokat iz ... i BB iz ..., koga zastupa Goran Stupar, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Subotice, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Subotice uz učešće umešača na strani tuženog - JKP „Čistoća i zelenilo“ Subotica, koga zastupa Bajić Branko, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 173/23 od 18.05.2023. godine, u sednici održanoj 06.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 173/23 od 18.05.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 173/23 od 18.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Subotici P 12/22 od 31.10.2022. godine ispravljena i dopunjena rešenjem Višeg suda u Subotici P 12/22 od 19.12.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i u stavu dva obavezan je tuženi da tužilji AA na ime naknade štete isplati ukupan iznos od 1.741.329,34 dinara i to na ime naknade obične štete iznos od 638.762,06 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.01.2019. godine pa do konačne isplate, na ime naknade izmakle koristi iznos od 1.102.567,28 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.05.2020. godine pa do konačne isplate. Stavom tri, obavezan je tuženi da tužiocu BB na ime naknade štete isplati ukupan iznos od 1.256.536,56 dinara i to na ime naknade obične štete iznos od 355.245,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.01.2019. godine do konačne isplate, na ime naknade izmakle koristi iznos od 901.291,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.05.2020. godine do konačne isplate. Stavom četiri izreke, preostali deo tužbenog zahteva da se obaveže tuženi da tužilji AA isplati preko dosuđenog iznosa 1.741.329,34 dinara do traženog iznosa od 3.159.804,20 dinara je odbijen i to preko dosuđenog iznosa na ime naknade obične štete od 638.726,00 dinara do traženog iznosa od 1.525.788,20 dinara i preko dosuđenog iznosa na ime izmakle koristi od 1.102.567,20 dinara do traženog iznosa od 1.634.016,00 dinara. Stavom petim izreke, preostali deo tužbenog zahteva da se obaveže tuženi da tužiocu BB isplati preko dosuđenog iznosa na ime ukupne naknade štete od 1.256.536,56 dinara pa do traženog iznosa od 2.160.805,00 dinara i to na ime naknade obične štete preko dosuđenog iznosa od 355.245,00 dinara do traženog iznosa od 643.500,00 dinara i preko dosuđenog iznosa na ime naknade izmakle koristi od 901.291,56 dinara do traženog iznosa od 1.517.305,00 dinara je odbijen. U stavu šest izreke je obavezan tuženi da tužiocu BB na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 328.556,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Rešenjem Višeg suda u Subotici P 12/22 od 19.12.2022. godine ispravljeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi. Istim rešenjem dopunjeno je rešenje o troškovima postupka tako što je obavezan tuženi da tužilji AA na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 242.350,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 173/23 od 18.05.2023. godine, žalbe parničnih stranaka i umešača su delimično usvojene, delimično odbijene pa je presuda Višeg suda u Subotici P 12/22 od 31.10.2022. godine ispravljena i dopunjena rešenjem Višeg suda u Subotici P 12/22 od 19.12.2022. godine, ukinuto u delu odluke o troškovima postupka i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, dok je u preostalom pobijanom usvajajućem i odbijajućem delu odluke u tužbenom zahtevu prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi Grad Subotica je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/2011, 49/2013 – US, 74/2013 – US, 55/2014 i 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu ZPP), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana. Predmet odlučivanja u ovoj pravnoj stvari je naknada štete zbog propusta koji je učinjen od strane tuženog zbog zaklanih ovaca i koza na farmi tužilaca, a zbog neprimene odredbi Zakona o komunalnim delatnostima, Zakona o veterinarstvu (član 6. stav 1) i Zakona o lokalnoj samoupravi. Obaveze tuženog su da uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova za uklanjanje pasa lutalica sa javnih površina te da vrši nadzor nad obavljanjem komunalnih delatnosti. U konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse, jer pobijana presuda ne odstupa od odluka ovog suda donetim u sličnoj činjenično-pravnoj situaciji nisu ni dostavljene pravnosnažne sudske odluke u kojima je eventualno odlučeno na drugačiji način u odnosu na odluku u ovoj pravnoj stvari. Ne postoji ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ni pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za novim tumačenjem prava.
Stoga je odlučeno kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3. ZPP).
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari radi naknade štete je podneta 07.06.2020. godine. Pobijana vrednost spora po tužbi pojedinačno u odnosu na tužilju je 1.741.329,34 dinara, a u odnosu na tužioca BB 1.102.567,28 dinara. Kako pobijana vrednost predmeta spora po pojedinačnim zahtevima tužilaca kao formalnim suparničarima (član 205. ZPP-a) ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to proizlazi da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
